U organskoj poljoprivredi, proizvođače koji su taj posao i započeli polako zamenjuju mlađe generacije. To je dobar signal, ocenjuju stručnjaci. Međutim, upozoravaju i da, uprkos nesumnjivim ekonomskim i prirodnim potencijalima za tu proizvodnju, država nedovoljno značaja pridaje organskoj proizvodnji hrane.
Organska proizvodnja ima budućnost. Dokazuje to i svojevrsna smena generacija proizvođača. Posao sve više preuzimaju mladi, neretko sa završenim fakultetima u toj oblasti, kaže začetnica te proizvodnje kod nas profesorka Branka Lazić.
“Mogu kazati da je organska proizvodnja sada u periodu kada stare proizvođače zamenjuju mladi. Divno je videti mlade ljude koji završavaju fakultet, bez obzira na to da li je reč o smeru organske poljoprivredne proizvodnje ili nekom drugom smeru, posvećuju se, ostaju na organskim poljima. To je vrlo dobro i ustvari budućnost organske proizvodnje“, ističe profesorka Lazić.
Komentarišući rezultate 8. “Foruma o organskoj proizvodnji“, nedavno održanog u Selenči, profesorka Lazić ocenjuje da država nedovolljno potencira taj segment agrara.
“Nadam se merama države. Dosta se obećava, ali daj bože da bude nešto od toga. Država mora najpre da jasno i glasno kaže da je za organsku poljoprivredu. Ja nisam čula to. Koliko god da se stanje promenilo, mi smo najviše uradili 2010. godine, ali ja nisam čula da je neko decidno rekao da je za organsku poljoprivredu. Ispred nas mora biti država, koja će kazati: moj program razvoja jeste organska poljoprivreda!“, naglasila je Lazićeva.
Da imamo ekonomski i svaki drugi potencijal u organskoj poljoprivredi, potvrđuje i profesor Radovan Pejanović.
“Šansa je i zbog toga što u našoj agrarnoj strukturi dominira mali sektor do 2 hektara prema popisu iz 2012. godine. Takvih gazdinstava je ukupno 47 odsto. Gotovo pola naših obradivih površina pripada malom posedu. To jeste s aspekta komercijalne proizvodnje ograničavajući faktor, ali je s aspekta organske proizvodnje prednost. Zato, pošto ne uspevamo da ukrupnimo proizvodnju, hajde onda to da iskoristimo za organsku proizvodnju. Šanse su ogromne: imamo ljudske potencijale za to, imamo smerove u srednjim školama specijalizovane za organsku proizvodnju, na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu mi smo otvorili smer Organske proizvodnje hrane, pa je šteta ne iskoristiti postojeće resurse”, zaključuje Pejanović.
Mnogi proizvođači organske hrane tvrde da kod njih “motika nije izašla iz mode”. Dakle, traži se mnogo živog rada, što je šansa za zapošljavanje na selu. Uz to, 45 odsto proizvođača u toj oblasti su žene, pa je time ta oblast još značajnija za smanjenje broja nezaposlenih.
RTV