Sistem protivgradne zaštite je od 2015. godine u nadležnosti Republičkog hidrometeorološkog zavoda, a prema poslednjim podacima Državne revizorske institucije iz 2018, za samo tri godine, od 2015. do 2017, grad je na teritoriji naše zemlje napravio štetu od 6,18 milijardi dinara, a u isto vreme za sanaciju te štete izdvojeno je iz budžeta 233 miliona dinara
Podaci DRI pokazuju i da je u periodu od 2015. do 2017. država u protivgradnu zaštitu prosečno godišnje ulagala 625 miliona dinara. Ulaganja u 13 radarskih centara i 1.418 lansirnih stanica u tom trenutku bila su vrlo slaba, samo u osnovne popravke. Svaka opština je 2017. imala 9,2 rakete po lansirnoj stanici, što je neznatno povećanje u odnosu na prethodne godine, a te godine je, na primer, od raspoređenih 13.055 protivgradnih raketa u Srbiji, iskorišćeno svega 5.464 raketa.
Kako se navodi u izveštaju o reviziji svrsishodnosti protivgradne zaštite, nadležne institucije su poslednjih godina u proseku godišnje nabavljale 6.000 protivgradnih raketa, što je za 9.000 manje od minimuma koji je neophodan za odbranu od grada.
Prema informacijama Sektora za vanredne situacije u čijoj nadležnosti je protivgradna zaštita bila do 2015, za dostizanje efektivnosti protivgradne zaštite od 70 odsto optimum je 25.000 raketa.
DRI ističe da je evidentno da nedostaju sredstva, ali to nikako ne može biti opravdanje, pogotovo ako se zna da godišnje štete iznose 40 miliona evra, a da je za efikasnu odbranu od grada godišnje potrebno u nabavku raketa uložiti sedam miliona evra.
Problem, osim u nemogućnosti da se raketama zaštite svi usevi u velikoj meri, doprinosi i to što je u Srbiji i dalje veoma mali broj poljoprivrednog zemljišta osiguran od elementarnih nepogoda.
Direktor zadruge ”Agro eko voće“ iz Arilja Božo Joković kaže da je poslednjim elementarnim nepogodama napravljena velika šteta celom voćarstvu u njihovom kraju. ”Vrlo malo imamo zaštićenih područja, malo je protivgradnih mreža i sistema za navodnjavanje, ali moramo da to ispravimo i da napravimo sistem zaštite, jer nema koristi od osiguravanja“, ističe Joković za Danas.
On napominje da to jeste velika investicija, da pomoć od protivgradnih raketa jeste dobra, ali da je jedini način da se usevi zaštite da se napravi zaštitni pojas. ”Ove godine sa malinama nećemo imati ni trećinu neke normalne proizvodnje zato što je sve pod otvorenim nebom, a proizvođači nisu mogli adekvatno da pripreme zasade“, napominje Joković.
