U leto 2015. krompirišta pored Zapadne Morave nizvodno od Čačka opustošio je moljac, u najezdi, i ratari su mogli jedino da izvade rod i zatrpaju u jame, bio je neupotrebljiv čak i za stočnu hranu. Međutim, procenili su da im Ministarstvo poljoprivrede nije pomoglo da se odbrane od napasti, na sudu zatražili naknadu štete i nedavno dobili spor
Prvostepenu presudu izrekao je Viši sud u Čačku, i potvrdio je Apelacioni u Kragujevcu. Tako je tuženom Ministarstvu određeno da petorici ratara iz Pomoravlja, Milenku Dragoviću i Nikoli Tanasijeviću iz Zablaća, Slobodanu Tanasijeviću iz Goričana i Vlajku Stišoviću i Draganu Paunoviću iz Baluge Trnavske isplati ukupno 32.852.800 dinara na ime naknade za štetu i izmaklu dobit, a svima pripada i kamata od 12. juna prošle godine.
Po istom osnovu u toku je još jedan postupak gde se kao tužioci pojavljuju četvorica seljaka takođe iz ovog kraja, ali sa manjim odštetnim zahtevima.
Bez blagovremenog obaveštenja o štetočini
U tužbi petorice pomenutih poljoprivrednika navodi se da su pred kraj vegetacije primetili štetočinu u polju, stavljajući na teret Ministarstvu da nije preduzelo mere propisane Zakonom o zdravlju bilja i Pravilnikom o programu mera zaštite zdravlja bilja za 2015. godinu. Niti je obavestilo proizvođače o toj napasti iako su, u cilju upozoravanja od opasnosti, organizovane Poljoprivredna izveštajna služba u Novom Sadu i Poljoprivredna savetodavna stručna služba sa sedištem u Čačku, čiji je zadatak praćenje, preduzimanje mera i upozoravanje na pojavu insekata, virusa, bakterija i drugih štetočina.
Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Kraljevu – navelo je u odgovoru na tužbu da se u Pravilniku o listama štetnih organizama i listama bilja ne nalazi krompirov moljac, a osim toga i da je PSSS Čačak 7.8. 2015. upozorila proizvođače na brojnost moljca, preko svog internet portala.
Nikola Tanasijević, jedan od tužilaca kazao je da 2016. godine, dakle sledeće, nije imamo nikakvu štetu od moljca, jer je primenjivao preparate, ali je priložio sudu sms poslat iz PSSS Čačak, 21. jula 2016: „Na lokalitetima Zablaće, Mrčajevci, Čačak, Goričani registruje se povećan ulov krompirovog moljca. Ovo je kritičan trenutak za zaštitu od ove štetočine. Tretiranje obaviti u verčernjim satima preparatom „Coragen 20SC 0,15- 02 l/ha. Stručna služba PSSS Čačak”.
Larva moljca najveća štetočina
Redovni profesor Agronomskog fakulteta u Čačku, dr Drago Milošević, svedočeći objasnio je da se štetočina razvija tako što odrasla jedinka leptir polaže jaja na list, stablo i krtolu, odakle se posle 4- 5 dana izleže larva koja pravi najveće štete na samoj krtoli kroz koju buši hodnike.
Po tvrdnji tuženih, oni su 7. avgusta objavili na portalu da je moljac u naletu, ali Sud misli da to nije bilo blagovremeno, jer profesor Milošević ističe da se štetočina razvija kad kreće toplije vreme, u junu i julu, što se poklapa sa vegetacijom krompira.
Zakasnela preporuka
Veštak poljoprivredne struke svedočio je da je preporuka od 7. avgusta 2015. bila zakasnela. Objavljena je na portalu PIS Srbija, ali to je već završetak vegetacije pred vađenje krompira, kad je polaganje jaja moljca u krtole bilo već završeno.
Pored toga, navodi se u presudi, Ministarstvo je ograničenu i kontrolisanu primenu „koragena” odoborilo tek 18. jula 2016. godine, što znači da objava na portalu od 7. avgusta 2015. nikako ne može biti blagovremena. Tuženi je informacije o pojavi ove štetočine imao i u prethodnim kalendarskim godinama, pa je u 2015. rekcija bila „potpuno zakasnela”, što je utvrđeno i porukom iz Tanasijevićevog telefona.