Osim što će ubuduće država finansirati mala gazdinstva, a ne poljoprivredne tajkune, kako je naglasio premijer Aleksandar Vučić govoreći o novim ekonomskim merama, još uvek nije poznato šta zapravo čeka poljoprivredu u budžetu za sledeću godinu. Kako je „Dnevniku“ potvrđeno u Vladi Srbije, još nije definisano kako će biti subvencionisana poljoprivreda, ali je sigurno da se premije neće isplaćivati kao do sada.
Kako sada stvari stoje, najrealnija je mogućnost da granica za subvencija bude spuštena, te stotina evra, odnosno mera „12.000 dinara po hektaru“ neće više ići svima koji obrađuju do sto hektara. Da li će to biti 50 hektara ili pak 20, kako se ovih dana najčešće pominje, još se ne zna. Kako se može čuti, kreatori nove agrarne politike ne odbacuju ni mogućnost da bude ostavljena granica od stotinu hektara za seljake, a da će ograničenje imati zadruge, poljoprivredna preduzeća… Elem, sudeći po izjavi predsednika Vlade, u epicentru mera državne pomoći poljoprivredi, biće stočarska proizvodnja, a postaviće se i uslov zapošljavanja u gazdinstvu.
– Nećemo više finansirati takozvane poljoprivredne tajkune, već ćemo pomagati male i prave proizvođače. Veće subvencije daćemo onima koji će da drže više stoke i tako više doprinesu. Baš me brigašta će na to da kažu tajkuni, neka me smene, pa šta… Mi smo prosečno izdavali hektar naše zemlje za 128 evra, a davali smo 110 evra po hektaru subvencije. U stvari, država nije zaradila ništa – izjavio je Vučić.
Novina će, sudeći po premijerovim rečima, biti i to što će svaki zakupac državne zemlje na svakih deset zakupljenih hektara zapošljavati jednog radnika.
– Na deset hektara moraće imati jednog zaposlenog. Nemoguće je da neko radi deset hektara, a da nema nijednog zaposlenog. Ali, 110 evra će da dobije onaj ko ima najmanje dva grla. Ljudi seju jednu sezonu pšenicu, drugu sezonu repu, pa opet pšenicu, unište zemlju, a stoku nemamo. Videćete da će nam rezultati u poljoprivredi biti mnogo bolji – poručio je Vučić predstavljajući mere štednje.
I ministar finansija Dušan Vujović izjavio je da je u planu da se u potpunosti promeni odnos prema subvencijama.
– Pametnije je dati podsticaj onom ko ima malo zemlje, ali je spreman da zaposli još nekog na svom posedu, smatra Vujović.
Podsetimo, subvencije se sada poljoprivrednicima daju po Zakonu o podsticajima u poljoprivrednoj proizvodnji i ruralnom razvoju, koji je donet prošle godine. To je bio prvi put da su se podsticaji određivali zakonom, a ne manje važnim aktima, s tim što je u ovom zakonu ministru ostavljeno veliko diskreciono pravo, što su poljoprivrednici kritikovali. Kako god, njime je predviđeno da se subvencije daju za najviše 100 hektara obradive zemlje. Sada će se ovaj propis menjati, a ako se pare iz državne kase budu davale samo gazdinstvima koja obrađuju do 20 hektara, bez subvencija će ostati oko 18.000 većih, od ukupno 631.552 gazdinstva u Srbiji.
Poljoprivrednici pozdravljaju nameru vlade da iz sistema subvencionisnja izuzme velike igrače u agraru i okrene se malim gazdinstvima.
– Zapravo, tek ćemo da vidimo kako će sve to izgledati u praksi. Ali, svakako se prioritet mora dati malim gazdinstvima i nije tačno da ona nemaju šansu na tržištu. Ako u Evropskoj uniji farmer može dobro da živi sa petnaestak hektara, zašto ne bi mogao u Srbiji – kaže za naš list poljoprivrednik Miroslav Grubanov iz udruženja „Paor“ iz Crepaje.
Poljoprivrednik iz Novog Žednika Miroslav Ivković naglašava da su seljaci svesni toga u kavom je stanju država i da su mere štednje neophodne, ali poručuje da se, kada je o agraru reč, nikako ne sme štedeti na ulaganjima. Ako izostanu investicije, biće manji prinosi i prehrambena sigurnost zemlje će doći u pitanje, poručuje on.
Veliki će žaliti
Paorska kasa za ovu godinu iznosi 45 milijardi dinara, a za subvencije je išlo 28,7 milijardi dinara. Od 2000. godine nijednom se nije desilo da agrarni buyet iznosi tri odsto nacionalnog budžeta, iako se to pokušavalo prikazati raznim akrobatskim veštinama. Elem, onaj ko je za 99 hektara od države dobijao 9.900 evra godišnje, sigurno nije bio nezadovoljan.
Dnevnik
