Produžen rok za popis državne imovine za tri godine. Nepopisano minimum pet miliona jedinica nepokretnosti
Rok za prijavu državne imovine koju koriste opštine, gradovi, javna preduzeća i drugi, a koji ističe 31. decembra, biće produžen do kraja 2020. Osim novog, šestog po redu produženja roka, izmene Zakona o javnoj svojini, koje se nalaze pred poslanicima, donose i novčane kazne za sve koji 20 godina nisu prijavili da koriste državne resurse, pod uslovom da to ne urade ni u naredne tri godine.
Republička Direkcija za imovinu, posle dve decenije postojanja, danas poseduje bazu podataka sa samo 135.000 jedinica popisanih nepokretnosti, kažu u Mreži za restituciju. Nasuprot njoj, Republički geodetski zavod, koji je takođe zadužen za vođenje evidencije o imovini, ima bazu u kojoj se nalazi skoro 25 miliona jedinica nepokretnosti, od kojih je značajan deo u javnoj, odnosno državnoj svojini. Prema podacima Katastra iz 2006. popisano je npr. 2,5 miliona hektara šumskog zemljišta, od čega 1,3 miliona pripada državi. Na to treba dodati i državne njive, poslovni prostor, građevinsko zemljište…
– Država poseduje najmanje 15 do 20 odsto od tih 25 miliona jedinica nepokretnosti, što će reći minimalno pet miliona. A popisano je samo 135.000. Neodgovoran odnos ima ne samo 700 javnih preduzeća, i većina opština i gradova, već i Uprava za poljoprivredno zemljište u okviru Ministarstva poljoprivrede – kaže Mile Antić iz Mreže za restituciju.
Uprava, kako naglašava, iako bi trebalo da bude zaštitnik državnih oranica, nije popisala više od 700.000 hektara poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini kojim upravlja, što je u suprotnosti sa angažovanjem ministra poljoprivrede. On se još prvog dana mandata suprotstavio uzurpatorima državnog zemljišta. Jer upravo su uzurpatori oni kojima odgovara da Srbija bude jedna od retkih evropskih država koja ne zna šta ima.
Uzurpacija je masovna i brutalna, kaže Antić. – Za “ozakonjenje” uzurpacije koristi se pravo prečeg zakupa, koje se može dobiti npr. ako imate veliki broj grla stoke ili ako ste korisnik sistema za navodnjavanje. Zahvaljujući tome, u Starom Bečeju se isto veliko stado ovaca šeta od jednog gazdinstva do drugog, da bi “vlasnici” dobili pravo prečeg zakupa! Ništa nije bolje ni sa sistemima za navodnjavanje, koje je finansirala država i koji se nisu mogli steći u postupku restitucije, ali su takođe predmet zloupotreba da se dobije pravo prečeg zakupa čak i kad nisu u funkciji.
A sa pravom prečeg zakupa idu privilegije, nema slobodne borbe na tržištu, zakupci za manje para uzimaju kvalitetniju zemlju, koju najčešće protivzakonito daju u podzakup paorima. Upravo zbog takvog aljkavog gazdovanja državnim zemljištem godinama se više od 200 miliona evra godišnje slivalo u privatne džepove, podsećaju u Mreži za restituciju.
Ništa manje zloupotrebe nisu ni sa poslovnim prostorom, a ubedljivo najgora situacija je sa građevinskim zemljištem. Ono se godinama sistematski ne popisuje, a ne samo da se koristi, već se njime i trguje! Reč je, kažu u Mreži za restituciju, o milijardama evra koje izlaze iz Srbije.
– Zakonom o javnoj svojini, za razliku od brojnih i značajnih ograničenja za građane koja postoje u postupcima restitucije, korisnicima državne svojine omogućeno je da bez ikakve naknade i ograničenja postanu vlasnici – kaže Bogdan Veljković, predsednik Udruženja građana za povraćaj oduzete imovine “Beograd” u okviru Mreže za restituciju.
I Veljković i Antić podržavaju najavu Ministarstva finansija da se uvede supstitucija (zamenska restitucija). To će dovesti do omasovljenja naturalne restitucije, a ona se pokazala kao najefikasniji vid razotkrivanja i vraćanja u državne ruke velikih količina uzuprirane, nepopisane i nezakonito prisvojene svojine Srbije.
