Država je prošle godine zabranom izvoza šećera, suncokreta i soje omogučila šećeranama i uljarama zaradu na račun seljaka, pa je sada logično da natera prerađivače da, u uslovima obilnog roda, ove useve seljacima plate 25 odsto iznad niskih berzanskih cena
Prošle godine suša je bila ekstremna, istoriijska, i svi ratarski usevi su podbacilli. Država je odlučila da da bazičnu domaću prehrambenu industriju, kao i unapred dogovorene eksportne poslove tajkuna, favorizuje zabranjujući izvoz šećerne repe, soje i suncokreta. Glatko je prekršila CEFTA sporazum, zbog čijeg je letošnjeg kršenja oštro kudila Makedoniju. Time je, brat bratu, seljacima zakinula 15 odsto prihoda, a pojedine tajkune je spasla gubitka i po 10 miliona evra, omogućavajući im otkup ratarskih useva po još uvek isplativim cenama za unapred dogovoren izvoz šećera i ulja.
Sada je rod obilat, u nas i u celom svetu. Cene su pale, u slučaju suncokreta i do 50 odsto. Da nevolja po paore bude veća, troškovi setve su bazirani na osnovi prošlogodišnjih izrazito visokih cena; svi su, proizvođači đubreta, semena, zaštitnih preparata.., svoje cene primerili lanjskim ratarskim, pa je ovogodišnja setva bila preskupa. A berzanske cene su u rodnoj godini niske; pogubno po seljake.
Neće, naravno, biti lako ni prerađivačima. Na svetskom tržištu padaju cene šećera, ulja, margarina, sojine sačme… Ali, prerađivačima je država ovoga puta pomogla na standardan način – visokom carinom na uvoz ulja od čak 30 odsto. Stoga je pitanje koliko će se pad cena na svetskom, reflektovati i na domaćem tržištu. Uljarama, sojarama, šećeranama profit je država unepred obezbedila.
I baš stoga su polemike oko cene suncokreta, soje i šećerne repe bezobrazne. Nesporno da je seljak ciljnom državnom politikom prošle godine izgubio, a da su prerađivači na osnovu toga profitirali. Sada bi, makar radi ravnoteže u celom proizvodnom lancu, država morala pomoći paorima i to baš pritiskom na prerađivače. Niko ne bi ni pokušao da se odupre; znaju mitrovići, kostići, todorići.., da su dužnici države, a znaju i da je u slučaju gunđanja državi uvek na raspolaganju mogućnost umanjenja, ili čak ukidanja, carinske barijere. A kada se jednom skine zaštita, po pravilima EU, veoma je teško vratiti. Prodavali bi tajkuni i jahte, kuće po Beogradu i belom svetu, dizali kredite.., sve bi radili da udovolje državnoj volji samo da se carina još koju godinu zadrži.
Dakle, po ratare, ova godina je toliko loša da mogu preživeti jedino uz dodatnu pomoć. A nema ko da pomogne od onih kojima se prethodnih sezone, uz pomoć vlasti, prelivala paorska dobit. Ukoliko država ne shvati da je sada vreme da podseti gazde i ne reaguje u korist vrednih seljaka, izgubiće svaki autoritet i preobraziti u instrument manipulacije kojim upravljaju vlasnici uljara, sojara, šećerana.
e-novine
