Ekonomisti predlažu da država najavljenim merama za agrar obuhvati sva registrovana poljoprivredna gazdinstva, bez obzira na veličinu njihovih prihoda i načina vođenja poslovnih knjiga
Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će danas biti usvojene dve uredbe koje se odnose na primenu garancijske šeme sa poslovnim bankama u iznosu od dve milijarde evra, kao i na podršku poljoprivrednim gazdinstvima od 2,6 milijardi dinara. Kako je objasnio, pomoć će se odnositi na gazdinstva koja vode knjige, na preduzetnike i na one koji imaju svoja preduzeća.
”Nisu nam poznati detalji ove mere, ali ono što je sigurno, ta pomoć neće biti dostupna malim poljoprivrednim gazdinstvima, onima čiji su prihodi ispod osam miliona dinara godišnje i koji ne vode poslovne knjige, a kojima je ta pomoć preko potrebna. Dakle, ako se ima u vidu da mala poljoprivredna gazdinsta čine dominantnu većinu, da je prosečna starost njihovih članova 62 godine, da nemaju pravo na dodatnu meru pomoći države i da je prolećna setva u toku, sama mera može biti kontraproduktivna”, kaže ekonomista Branislav Jorgić, predstavnik Pokreta Slobodna Srbija.
”Merama Vlade uspostavljen je disbalans likvidnosti između malih i velikih poljoprivrednih gazdinstava, koji će neminovno dovesti do gašenja određenog broja malih gazdinstava. Verujemo da to nije bio cilj Vlade i da se ova greška može popraviti obuhvatom svih registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, bez obzira na veličinu njihovih prihoda i načina vođenja poslovnih knjiga”, ukazuje Jorgić. Prema njegovim rečima, PSS apeluje na državu da pruži jednake šanse svakom poljoprivredniku na uspeh.
”Ne bi trebalo donositi takvu uredbu, jer se njome još jednom potvrđuje da je država i sada, kada donosi ekonomski paket mera, nekom majka a nekome maćeha. Lepo je što se brine o poljoprivredi ali ne valja što se ne brine o svima jednako. I u ovom slučaju pomoći će velikim poljoprivrednicima, a mali će ponovo ostati na ledini”, napominje predsednik udruženja ”Paor“ Miroslav Grubanov. Po njemu, nedopustivo je da se i sada pravi selekcija i da se pomoć daje samo gazdinstvima koja vode knjige.
”Najavljuju zaduženja i kredite. Pa ako ćemo se zadužiti šest milijardi evra, hajde da se zadužimo šest i po milijardi pa da se pomogne svima u poljoprivredi. Do 2016. godine ratarske subvencije iznosile su 12.000 dinara po hektaru, a sad su 5.200. Pa evo, neka sada uplate svima tu razliku od 6.800 dinara pa da se barem vratimo tamo gde smo bili pre pet godina”, ukazuje Grubanov.
On naglašava da je najvažnije da se u ovom trenutku otvore pijace jer su povrtari najugroženiji i prinuđeni su da bacaju proizvode, preti im propast.
