Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Snežana Bogosavljević Bošković izjavila je danas da država ne može da utiče na otkupnu cenu pšenice koja se slobodno formira na tržištu, ali da može da pomogne poljoprivrednicima pojačanim inspekcijskim kontrolama.
Ona je posle sastanka sa poljoprivrednicima u Beogradu rekla da će im biti omogućeno da za skladištenje pšenice zakupe javna skladišta, kako bi sačekali da im bude prihvatljiva otkupna cena.
Prema njenim rečima, na sastanku je ocenjeno da je sadašnja otkupna cena pšenice nepovoljna za proizvođače, ali da to nije nikakva novina u odnosu na prethodne godine jer je cena uvek najniža u vreme otkupa.
“Ova godina je karakteristična po velikim i rekordnim prinosima, kako u Srbiji tako i u okruženju”, rekla je ministarka.
Najavila je da će narednih mesec dana biti objavljen pravilnik o kvalitetu pšenice, brašna i konditorskih proizvoda koji bi, kako je ocenila, trebalo da doprinese boljim cenama na tržištu za one koji proizvode kvalitetniju pšenicu.
Sastanku je prisustvovao i ministar trgovine Rasim Ljajić koji je rekao da se nada da će u narednim danima cena pšenice rasti i da će poljoprivrednici biti zadovoljni.
“Jedna od primedbi poljoprivrednika bila da je su zakinuti pri plaćanju PDV -a”, rekao je Ljajić i najavio pojačane ne samo inspekcijske već i poreske i finansijske kontrole jer je cilj da tržišna utakmica bude fer i regularna.
Istakao je da svi treba da budu zadovoljni ovogodišnjim rodom pšenice jer će za izvoz preostati 1,5 miliona tona.
Sa ministrima su razgovarali predstavnici udruženja poljoprivrednika, otkupljivača i Direkcije za robne rezerve.
Veliki otkupljivači nekorektno oborili cenu
– Ove godine posejano je 600.000 hektara pšenice u Srbiji i prinos će biti odličan, a osim velike količine zaliha odgovornost za nisku cenu ove ratarske kulture snose veliki otkupljivači, tvrdi za Danas direktor Produktne berze Novi Sad Žarko Galetin. O pšenici, i o kretanju cene na tržištu danas će stručnjaci u ovoj oblasti razgovarati sa predstavnicima ministarstava poljoprivrede i trgovine, ali Galetin kaže da ne očekuje da će se nešto bitnije rešavati na tom sastanku.
– Kada krene žetva veliki otkupljivači spuste cene, ovoga puta su je oborili nekorektno mnogo. Problem je donekle i što je država pasivna. Da ona odluči da popuni rezerve, to bi imalo psihološki uticaj na sve proizvođače i otkupljivače – napominje Galetin.
On ne veruje da će se to desiti ove godine, jer država još od 2013. nije otkupljivala pšenicu za potrebe robnih rezervi, a u finansijskoj konstrukciji Vlade za ovu godinu, pšenica, kako kaže Galetin, nije bila u planu. On kaže kako Produktna berza nema tu snagu da stane na crtu velikim otkupljivačima koji spuštaju cenu. “Malo ih je, sistem je zatvoren i oni diktiraju uslove kako hoće”, napominje Galetin.
Kako smo pred početak žetve pisali, u Srbiji bi prinos u proseku trebalo da bude 4,5 tone po hektaru, a Galetin očekuje da će rod biti do tri miliona tona. Svi oni koji budu imali više od osam tona prinosa po hektaru, mogu od ovakve cene da očekuju i neku zaradu.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran nedavno je za naš list rekao da cenu diktira svetsko tržište i da bi država mogla na neki način da stimuliše sve ostale na tržištu i na primer, izađe sa cenom koju će ponuditi za otkup pšenice za robne rezerve. “Na primer, mogla bi da ponudi da otkupi 50.000 tona po ceni od 17 ili 18 dinara ili da ponudi premije od dinar ili dva”, rekao je Prostran.
