Uzgajanje sitnih životinja mogao bi biti unosan posao kada bi bilo više brige od strane države. Trenutno, a to stanje nije od juče, uzgajivači kunića, živine, ptica i drugih vrsta prepušteni su sami sebi.

Za predsednika Udruženja odgajivača sitnih životinja Novog Sada Željka Tomšića iz Bačkog Gradišta uzgoj kunića, živine, golubova, papagaja odavno je prestao da bude hobi o čemu svedoče brojna priznanja i pehari. “Počeo sam od malih nogu. Kao manje više kod svakog odgajivača poput mene koji je počeo u detinjstvu. Međutim, poslednjih tridesetak godina iza svega stoji profesionalan rad. U ovom delu je matični zapat ženki i mužjaka kao i početna selekcija mladih kunića”, kaže Tomšić.

Kada se pomene uzgajanje sitnih životinja, uglavnom su prve asocijacije živina, kunići, golubovi. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka bilo je više uzgajivača nutrija zbog krzna ali i mesa. A onda je preko noći splasnuo interes za njihovim uzgojem, kako zbog nepovoljne kreditne politike banaka tako i zbog nezainteresovanosti države, iako se cena krzna jedne nutrije kreće i do 18 evra.

“Počelo je sa nutrijama da bi se završilo tako da su puštane koje gde i napravile veću štetu nego korist. Nekada, u boljim vremenima za vreme stare Jugoslavije, to je bilo i unosno. Evo, primera radi, nas kunićare niko iz Vlade ili Ministarstva poljoprivrede niko nije pitao niti ponudio pomoć”, objašnjava on.

Uzgoj sitnih životinja pogodan je iz više razloga, kaže Tomšić. Mnogo manja ulaganja u objekte i, što je itekako važno, sa jednog do dva hektara oranica može se obezbediti sva potrebna hrana za njihov uzgoj. A to je potencijal o kojem vredi razmisliti pogotovo u državi u kojoj oko milion njenih žitelja nema prihode a svaki četvrti građanin živi na ivici siromaštva.

RTV