Iako je po preporukama Državne revizorske institucije naplaćeno 114,4 miliona dinara od korisnika državnog poljoprivrednog zemljišta bez ugovora, revizori upozoravaju da ključni sistemski problemi još nisu rešeni. Napredak je ostvaren u naplati, evidenciji i digitalizaciji, ali Srbija i dalje nema Poljoprivrednu osnovu, dokument bez kojeg nema dugoročnog i strateškog upravljanja zemljištem
Državna revizorska institucija (DRI) saopštila je da je sprovođenje njenih preporuka u vezi sa korišćenjem poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini tokom 2023. godine omogućilo naplatu 114,4 miliona dinara, ali i upozorila da sve preporuke još nisu u potpunosti realizovane.
U Izveštaju o efektima revizije svrsishodnosti poslovanja „Efikasnost korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini“, DRI navodi da su sredstva naplaćena od tri pravna lica koja su državno zemljište koristila bez ugovora. Kako je istaknuto, taj rezultat ostvaren je zahvaljujući pokrenutim upravnim sporovima i sudskim merama po preporuci državnog revizora.
Revizija je, prema navodima DRI, doprinela i unapređenju i ujednačavanju sistema upravljanja državnim zemljištem na nivou lokalnih samouprava. Uvođenjem pisanih procedura i pravilnika, Zrenjanin i Vršac su preciznije uredili planiranje zakupa, kontrolu uzurpacije i raspodelu odgovornosti u upravljanju državnim poljoprivrednim zemljištem.
Paralelno sa digitalizacijom i povezivanjem baza podataka katastra i Uprave za imovinu, Ministarstvo poljoprivrede i Uprava za poljoprivredno zemljište uveli su nove kontrolne mehanizme radi sređivanja stanja u opštinama i gradovima. Lokalne samouprave dobile su priručnike i digitalne API servise, što je omogućilo precizniju identifikaciju stanja za više od 120.000 hektara zemljišta koje je ranije bilo van sistema zbog evidencionih grešaka.
DRI navodi i da je usklađivanje podataka sa stvarnim stanjem na terenu smanjilo nepodudarnosti u evidencijama za 32 odsto. Na taj način iz sistema zakupa uklonjene su parcele koje su se greškom vodile kao oranice, iako su u praksi bile objekti, groblja ili dečija igrališta.
Kako se dodaje, ažuriranje podataka trebalo bi da omogući da preostalo državno poljoprivredno zemljište bude dostupno legalnim zakupcima kroz transparentnije digitalne konkurse.
Iako naplata dugova od velikih korisnika koji su godinama obrađivali parcele bez ugovora predstavlja važan rezultat, analiza efekata pokazuje da je od ukupno 15 preporuka revizije deset u potpunosti sprovedeno, dok su četiri delimično ispunjene. Kao jedan od najvećih problema DRI izdvaja to što Srbija već 19 godina čeka donošenje Poljoprivredne osnove, ključnog planskog dokumenta kojim se utvrđuju načela zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta, uključujući i državno, u skladu sa prostornim planovima, što i dalje otežava strateško upravljanje i zaštitu poljoprivrednog zemljišta.
