Vlada Srbije usvojila je Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za 2015. godinu, na osnovu koje će biti raspoređeno 24,5 milijardi dinara. Novac će biti iskorišćena za direktne i posebne podsticaje u poljoprivredi, mere ruralnog razvoja, kao i za kreditnu podršku.
„Tim podsticajima biće obezbeđen razvoj te privredne grane, kojoj direktno i indirektno pripada gotovo četvrtina zaposlenog stanovništva u Srbiji”, saopšteno je iz Vlade.
Kako je „Dnevniku” rečeno u Ministarstvu poljoprivrede, detalji Uredbe će biti obnarodvani naredne nedelje, po objavljivanju u „Službenom glasniku”, ali ona ne sadrži novine s kojima poljoprivrednici već nisu upoznati, a koje se odnose na ograničenje u premiranim hektarima (subvencijeće se davati za površine do 20 hektara), te o novim merama za unapređnje stočarstva. Uz to, kako je već poznato, iz ovogodišnjeg agrarnog buyeta subvencije neće dobijati zakupci državnog poljoprivrednog zemljišta.
Država je, da podsetimo, plaćala subvencije od 12.000 dinara po hektaru, i to 6.000 u novcu i 6.000 u repromaterijalu. Verovatno će tako ostati i ove godine.
Pomenimo, buyet Ministarstva poljoprivrede u ovoj godini iznosiće 41,3 milijardu dinara, što je oko deset odsto manje nego lane. Međutim, to smanjenje, tvrde nadležni, neće imati nikakvog uticaja na većinu korisnika subvencija u poljoprivredi, koji će i ove godine moći da koriste sav novac po osnovu mera agrarne politike.
– Za 95 odsto korisnika subvencija, odnosno za više od 310.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, ništa se neće promeniti u odnosu na prošlu i prethodne godine, iako je buyet za poljoprivrednike smanjen pet milijardi dinara – izjavila je ranije ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, uz objašnjenje da se pokazalo da subvencionisanje površina do 100 hektara nije dalo očekivane efekte. – Očekivano je da će podsticanjem ratarske proizvodnje efekat biti razvoj i unapređenje stočarstva. Dosadašnjim sistemom subvencionisanja, nažalost, cilj nije postignut. Sada, u kontekstu mera štednje i racionalnog trošenja, stimulisaće razvoj stočarstva, a biće zaštićeni i mali proizvođači s posedom do 20 hektara.
Uglavnom, sve ostale mere agrarne politike ostaju iste, a u ovoj godini uvode se i dve kao podsticaj razvoju stočarstva. Koliko je dosad poznato, izdvojen je novac za premije za mleko, za kvalitetna priplodna grla, za tov junadi, svinja i jagnjadi, za unapređenje pčelarske proizvodnje i za uzgoj ribe.
Međutim, među poljoprivrednicima, velikim delom, novine u podsticanju biljne poljoprivredne proizvodnje – ograničenje na 20 hektara, nisu naišle na odobravanje. Poljoprivredna udruženja su negodovala, davala svoje predloge, no, nadležni su ostali na stanovištu da su najrealnije i najopravdanije uštede u agrarnoj kasi na taj način.
– Ipak, čitav niz stvari nije sagledan pre nego što je doneta odluka da se krene u smanjenje podsticaja. Jedna od loših posledica je i to što će u ekonomskim uslovima koji sada budu definisani, nivo tehnologije u poljoprivrednoj proizvodnji pasti, a to će vezati ostvarivanje slabijih rezultata i produktivnosti – kazao je za naš list sekretar Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Vojvodine Đorđe Bugarin. – Do sada su, naime, podsticaji ulagani u proizvodnju, za nabavku inputa, a sada su realna očekivanja da će se smanjiti obim upotrebe, pre svega mineralnog đubriva i deklarisanog semena, koji su bili podržani direktnim davanjima vezanim za prethodno dokazivanje da je repromaterijal nabavljen.
Bugarin ocenjuje da se vodi politika od danas do sutra, da se mnogo toga moglo uraditi drugačije, tim pre što je pre nekoliko meseci usvojena strategija koja predviđa permanentan rast izdavanja za agrar. Moglo se, recimo, insistrirati na tome da se podrži nabavka inputa, to jest da nema direktnog plaćanja po hektaru bez prethodnog dokazivanja o upotrebi inputa, veli on.
Nema dugova
U 2015. godinu registrovana poljoprivredna gazdinstva ušla su s namirenim dugovanjima za subvencije, koje im je na samom kraju prošle godine izmirila Uprava za agrarna plaćanja. Na ime duga za poljoprivredne podsticaje isplaćeno je 4,1 milijarde dinara, a novac je obezbeđen rebalansom budžeta.