Nedavno objavljena studija kompanije ”IMAS internešenel” pokazuje da trenutno u srednjoj i istočnoj Evropi postoje velike površine zemljišta koje su u pripremi za organsku poljoprivredu
Među zemljama ovog regiona, najveći udeo zemljišta za konverziju prijavile su Rumunija (109,3 hiljade hektara) i Mađarska (95,2 hiljade hektara). Uprkos značajnoj razlici u cenama konvencionalnih i organskih prehrambenih proizvoda, prognoze ekonomista u pogledu rasta ovog tržišta su optimistične.
Za razliku od zemalja zapadne i severne Evrope, države poput Poljske, Mađarske i Rumunije uglavnom su izvoznici organskih proizvoda, dok potrošnja ove hrane na tim tržištima raste znatno sporije.
Kako se navodi, Evropa je jasno podeljena na ove prve i drugu grupu zemalja, sa visoko razvijenim tržištima organskih prehrambenih proizvoda, značajnom potrošnjom i rastućom tražnjom sa kojom domaća proizvodnja ne može da se nosi. Srbija pripada bloku sa malom potrošnjom organske hrane. Ipak, kako kažu u Nacionalnom udruženju za razvoj organske proizvodnje ”Serbija organika”, navike potrošača se i kod nas polako menjaju. Međutim, ne postoje zvanični podaci o potrošnji organskih namirnica na domaćem tržištu ali je, kako ističu, poslednjih godina rast primetan.
Poslednji podaci publikovani u statističkom godišnjaku o globalnoj organskoj poljoprivredi iz 2018. ukazuju na povećanje površina pod organskom proizvodnjom, kao i na rast tržišta organske hrane. Vrednost tog tržišta dostigla je u svetu oko 90 milijardi dolara, što je za oko 10 milijardi više u odnosu na 2017. Podaci pokazuju da 2,7 miliona organskih proizvođača proizvodnju organizuje na 57,8 miliona hektara.
Gotovo polovina zemljišta u svetu pod organskom proizvodnjom nalazi se u Okeaniji, a slede Evropa, koja zauzima 23 odsto, i Latinska Amerika sa 12 odsto.
