Srbija je prošle godine potrošila više od 777 miliona evra za pomoć privredi, železnici, poljoprivredi, i kulturi, a državna pomoć korišćena je i u oblasti turizma. Cifra koju naša zemlja izdvaja za subvencije je među najnižim u Evropi, ali je po učešću tih sredstava u bruto društvenom proizvodu ubedljivo na prvom mestu. Deo „kolača“ koji odlazi na bespovratne podsticaje je oko 2,6 odsto BDP-a. U svim zemljama Evropske unije ta izdvajanja čine najviše jedan i po odsto BDP-a. Tako ispada da država trenutno pomaže i više nego što može.
Ekonomisti smatraju da će Srbija u narednom periodu morati da smanji obim državne pomoći, a to je nedavno nagovestio i ministar privrede Saša Radulović, kada je rekao da je ambijent za investiranje važniji od subvencija.
– Srbija u tri segmenta troši značajno više od ostalih evropskih zemalja, a ti rashodi su penzije, plate zaposlenih u javnom sektoru i subvencije – objašnjava Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. – Direktne subvencije jednim delom se odnose na pomoć poljoprivredi, koje su uobičajene u Evropi, dok drugim delom čine razne oblike državne pomoći za investiranje, zapošljavanje, pokrivanje troškova javnih preduzeća, poput „Železnica“ i „Resavice“ i drugo. Indirektne subvencije obuhvataju različite vrste poreskih olakšica i oslobađanja, koje za posledicu imaju manje poreske prihode. Generalno, Srbija ima znatno veće ukupne subvencije od evropskih zemalja i mnoge nisu u skladu sa tržišnom ekonomijom i suprotne su direktivama Evropske unije.
Profesor Arsić ističe da ćemo neke oblike pomoći morati da ukinemo, a najspornije su subvencije za otvaranje radnih mesta i investicija, kao i preterano izdašne poreske olakšice i oslobađanja.
– One imaju više nedostataka, a najznačajniji su da su skupe, a privlače malo investicija, tako da ne daju željene rezultate – smatra naš sagovornik.
Aleksandar Miladinović, specijalni savetnik direktora Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) smatra da naša zemlja ima najtransparentniji sistem subvencija i da zbog toga trpi nelojalnu konkurenciju u regionu.
Podsticaj poljoprivredi
Poljoprivreda je oblast u koju su uložena najznačajnija sredstva, odnosno nešto manje od trećine ukupnog novca koji naša zemlja bespovratno daje. Ratari su do sada dobijali podsticaj po hektaru obrađenog zemljišta, subvencije po umatičenom grlu i premiju za mleko. Oni koji se bave vinogradarstvom i voćarstvom, mogu da računaju na sredstva za podizanje novih zasada. Nije zaboravljena ni organska proizvodnja, sa svojim ”paketom“ podsticaja, a od skoro i proizvođači meda mogu da se nadaju pomoći države. Problem je jedino što neke od ovih subvencija kasne mesecima, pa ona za setvu, stigne, na primer, u vreme žetve.
Novosti
