Vodostaj Dunava kod Bezdana nastavio je da pada i 13. avgusta iznosio je minus 167 centimetara, što je novi istorijski minimum. Ekstremno nizak nivo reke već pravi probleme u plovidbi, dok je u severnom delu Bačke obustavljeno navodnjavanje
Vodostaj Dunava kod Bezdana početkom avgusta pao je na najniži nivo od početka merenja u Srbiji, a posledice ekstremno niskog vodostaja već se osećaju u plovidbi i poljoprivredi. U severnom delu Bačke obustavljeno je navodnjavanje, dok stručnjaci upozoravaju da se ozbiljnije poboljšanje hidrološke situacije ne može očekivati bez obilnih padavina u čitavom slivu Dunava.
Na mernoj stanici Bezdan, gde Dunav iz Hrvatske ulazi u Srbiju, 2. avgusta izmeren je vodostaj od minus 159 centimetara, čime je oboren dosadašnji istorijski minimum. Situacija se potom dodatno pogoršala – prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), u četvrtak, 13. avgusta, vodostaj je iznosio minus 167 centimetara, prenosi Forbes.
Prethodni najniži nivo zabeležen je još 1909. godine, kada je iznosio minus 143 centimetra. Dunav je u opadanju još od maja.
Ekstremno nizak vodostaj već pravi probleme teretnom saobraćaju – nekoliko brodova nasukalo se između Bezdana i Bogojeva – ali su posledice posebno značajne za poljoprivredu. U severnoj Bačkoj obustavljeno je navodnjavanje, u trenutku kada je, zbog visokih temperatura i dugotrajne suše, potreba useva za vodom veoma velika.
Problemi nisu ograničeni samo na Dunav. Niski vodostaji beleže se i na Savi, Tisi i Dravi, dok su se proticaji Kolubare sa pritokama, Toplice, Vlasine, Crnog i Belog Timoka približili minimalnim srednjim mesečnim vrednostima.
RHMZ je prethodnih dana upozoravao da će se vodostaji Dunava, Save i Tise kod Titela kretati ispod niskih plovidbenih nivoa.
Bez obilne kiše nema značajnijeg oporavka
Hidrološkinja RHMZ-a Jelena Jerinić izjavila je za Forbes Srbija da je jedan od uzroka sadašnjeg stanja nedostatak snega na Alpima, odnosno njegovo brzo topljenje zbog visokih temperatura, kao i manjak padavina tokom proleća i leta.
Padavine u gornjem delu sliva mogle bi da donesu manji i kratkotrajan rast vodostaja – oko 20 centimetara u Srbiji – ali bi nakon toga ponovo mogla da usledi stagnacija.
Za ozbiljniji oporavak, prema njenim rečima, potrebne su obilne i ravnomerno raspoređene padavine u čitavom slivu Dunava. Procena je da bi bilo potrebno 100 do 200 litara kiše po kvadratnom metru, pri čemu nije dovoljno da velika količina padne samo lokalno.
Značajnije poboljšanje hidrološke situacije zato se ne očekuje pre jeseni.
Klima jeste uzrok, ali posledice zavise i od upravljanja vodama
Stručnjaci upozoravaju da dugotrajne suše i sve niži letnji proticaji jesu posledica klimatskih promena, ali da razmere problema zavise i od toga koliko se država i lokalne samouprave prilagođavaju novim uslovima.
Strahinja Macić iz Organizacije za političku ekologiju Polekol ocenjuje da ekstremne suše pokazuju slabosti sistema upravljanja vodama – od nedovoljnih ulaganja u infrastrukturu i velikih gubitaka u vodovodnim mrežama do sporog sprovođenja mera prilagođavanja klimatskim promenama.
Prema podacima koje navodi, u vodovodnim sistemima Srbije godišnje se izgubi oko 250 miliona kubnih metara vode, dok u pojedinim lokalnim samoupravama gubici prelaze 50 odsto.
Dodatni problem je kvalitet voda. U Srbiji se prečišćava tek oko 15 odsto komunalnih otpadnih voda, a pri ekstremno niskim protocima sposobnost reka da prirodno razblaže i prerade zagađenje dodatno se smanjuje.
Stručnjakinja za klimatske promene Danijela Božanić upozorava da su ranije projekcije već ukazivale na mogućnost značajnog smanjenja proticaja reka u Srbiji. Klimatske promene, kako ocenjuje, predstavljaju veliki deo rizika, ali drugi deo zavisi od načina korišćenja i zaštite vodnih resursa.
Aktuelni istorijski minimum Dunava zato nije samo posledica jedne sušne godine. On ponovo otvara pitanje koliko je Srbija spremna za periode u kojima će vode biti sve manje upravo onda kada je najpotrebnija – za stanovništvo, poljoprivredu, energetiku i očuvanje rečnih ekosistema.
