Postoje dva teorijska pravca u suzbijanju afričke kuge svinja – jedno je zoniranje tako da iz oblasti u kojoj se pojavio virus nije moguće izvoziti vani. Drugi način je kopartmanizacija kojom bi se obezbedilo da od farme do završnog proizvoda postoji jedan pravni subjekat
Primarni zadatak državnih službi u borbi protiv afričke svinjeske kuge, prema rečima Dejana Krnjaića, redovnog profesora na katedri za mikrobiologiju Fakulteta veterinarske medicine, je da spreče šverc mesa i prerađevina iz zaraženih područja.
Naime, uredba o zabrani uvoza hrane postoji odavno, a ona bi morala posebno rigorozno da se primenjuje na pošiljke iz zemalja gde je zaraza uzela velikog maha, poput Rumunije.
Neke zemlje su pokušale da ogradama spreče ulazak divljih svinja na svoju teritoriju, druge su pokušale i depopulacijom te vrste uz granične pojase.
Krnjaić kaže da smo i mi primenjivali sve te mere, ali je i pored toga došlo do ulaska virusa. ”Postoje dva teorijska pravca u suzbijanju afričke kuge svinja. Jedno je regionalizacija, zoniranje tako da iz oblasti u kojoj se pojavio virus nije moguće izvoziti vani. Drugi način je kopartmanizacija kojom bi se obezbedilo da od farme do završnog proizvoda postoji jedan pravni subjekat, sa posebnim sistemom biosigurnosti i menadžmentom koji obezbeđuje sprečavanje ulaska virusa bez obzira na to šta se oko njega nalazi”, kaže Krnjaić.
Prema njegovim rečima, kod nas je pre par godina, uz očekivanje da će se afrička svinjska kuga pojaviti, bio aktuelan jedan projekat koji je finansirala Evropska banka za obnovu i razvoj u saradnji sa Organizacijom UN za hranu i poljoprivredu (UN FAO), bili su i grantovi i povoljni krediti za organizaciju kopartmana, te kanalisane ”tunelske proizvodnje“, ali ta sredstva niko nije povukao.
On naglašava da se Srbija opredelila za zoniranje područja koja su zahvaćena afričkom svinjskom kugom, a po standardima Međunarodne organizacije za zdravlje životinja, ne bi trebalo da bude prepreka za izvoz mesa iz zemlje u kojoj ima slučajeva afričke kuge pod uslovom da se ona ne izvozi iz zaraženih područja.
Međutim, kaže Krnjaić, to već zalazi u pitanje politike i bilaterale. Ukoliko domaći proizvođači uspeju da ubede drugu stranu da kontrolišu proizvodnju i da preko uvoza oni neće uneti virus, onda će uprkos sporadičnim pojavama bolesti, srpska svinjetina moći da se nađe na tržištima zemalja Evropske unije.
