Usled globalnih tržišnih poremećaja, depopulacije ruralnih oblasti i gubitka radne snage u agraru, prehrambeni sektor trpi značajne pretnje što utiče na nestabilne prihode poljoprivrednika a posledično svih u lancu prerade i plasmana hrane
”Puno je izazova pred prehrambenim sektorom, a klimatske promene su samo jedan od njih. Ipak, možda i najveći. Promena klime donosi poljoprivrednom sektoru brojne negativne posledice poput sve češćih vremenskih nepogoda (suše, poplave, mrazevi), temperaturne ekstreme koji loše utiču na useve, pomeranja sezone vegetaciji biljaka, pojave novih bolesti i štetočina.. Ipak, ne bi trebalo zaboraviti i druge savremene probleme u sektoru hrane, kao što su tzv. Food waste and loss ili gubici koji nastaju u proizvodnji hrane od njive do trpeze. Prisutne su i pretnje po biodiverzitet, nestabilni prihodi poljoprivrednika, a posledično svih u lancu prerade i plasmana hrane usled globalnih tržišnih poremećaja, depopulacija ruralnih oblasti i gubitak radne snage u agraru”, objašnjava Miljan Ždrale, šef agrobiznis tima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Centralnu i Jugoistočnu Evropu.
”Na ove, ali i druge izazove se mora pronaći odgovor, a meni je drago da je EBRD deo tog odgovora preko naše finansijske i tehničke podrške sektoru. Takođe, na ciljan način u određenim oblastima pomažemo i javnom sektoru da formuliše adekvatne agrarne politike koja može da odgovori na ove izazove”, kaže Ždrale.
On dodaje da EBRD vidi poljoprivredu i proizvodnju hrane kao ključnu priliku za razvoj naše zemlje. ”Jasno je koliko je agrobiznis sektor važan deo naše ekonomije, izvoza i koliko ljudi zavisi od njega. Agrobiznis je i jedinstveno vezan za privatni sektor i to je ono sto EBRD želi da konkretno podrži kroz svoje finansijske proizvode. Nova rešenja, inovacije i adaptacije na trenutnu situaciju i nestabilnosti koje vidimo na tržištu. Direktne strane investicije, ali i nove ideje i inicijative lokalnih kompanija. Investicije u logistiku i unapređenje transporta, usled onog što zovemo ”nearshorting“ i prilagođavanje situaciji u kojoj se trenutno nalazi Evropa, u kojoj se skraćuju proizvodni lanci, za koje smo inače navikli da počinju u Aziji. Takođe, zbog rata u Ukrajini, dunavski koridor je postao izuzetno značajan za izvoz žitarica i hrane iz regiona Srednje Evrope i Crnog Mora na Bliski Istok i Severnu Afriku i tu vidimo priliku za kompanije u Srbiji. Ali i razvoj IT sektora i primena novih tehnoloških rešenja u proizvodnji hrane i poljoprivredi. To je oblast u kojoj Srbija već ima komparativne prednosti”, zaključuje Ždrale.
