Rezultati istraživanja ponašanja korisnika sredstava za zaštitu bilja u Republici Srbiji pokazali su da poljoprivrednici u Srbiji često ne koriste sredstva za zaštitu bilja na pravi način i da je neophodna edukacija kako bi se za tržište obezbedili zdravstveno ispravni proizvodi. Ovi i drugi zaključci predstavljeni su na današnjem panelu “Sredstva za zaštitu bilja u Srbiji i kako ih (zlo)upotrebljavamo?” u organizaciji Fondacije Ana i Vlade Divac uz podršku Privredne komore Srbije
Istraživanje ponašanja korisnika sredstava za zaštitu bilja u Republici Srbiji sprovedeno je u maju 2021. godine. U istraživanju koje su anketari sproveli u 116 opština u našoj zemlji učestvovalo je više od 1.000 poljoprirvednika širom Srbije sa ciljem da se stekne uvid u to kako mali farmeri koriste ova sredstva, kao i da se dođe do preporuka kako se ova oblast može unaprediti.
”Ključni nalaz našeg istraživanja je da naši poljoprivrednici često ne koriste sredstva za zaštitu bilja na pravi način, da ne koriste sredstva za ličnu zaštitu tokom prskanja i da mnogi od njih ne vide potrebu za edukacijom u ovoj oblasti. Tehnologije se menjaju, kao i zahtevi tržišta, i važno je da podržimo naše poljoprivrednike da unaprede svoja znanja i za tržište obezbede zdravstveno ispravne proizvode“, kaže dr Goran Malidža iz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
“U poljoprivredi je najvažniji stručni nadzor kada je u pitanju korišćenje herbicida i pesticida. Pod tim se podrazumevaju besplatni stručni saveti koje poljoprivredni proizvođači mogu dobiti od zaštitara koji su zaposleni u Poljoprivrednim savetodavnim stručnim službama širom Srbije. Ono što je takođe važno i na šta treba obratiti pažnju je i zaštita životne sredine. U tom smislu treba biti obazriv prilikom odlaganja ambalaže korišćenih pesticida i herbicida kako se ne bi narušila flora i fauna”, naglašava Aleksandar Bogićević, pomoćnik Ministra poljoprivrede.
Prema rečima Aleksandra Bogunovića, sekretara Udruženja za biljnu proizvodnju PKS, korišćenje sredstava za zaštitu bilja je izuzetno važan deo biljne proizvodnje i utiče i na kvalitet i količinu prinosa, ali i na zdravlje proizvoda, a time i svih potrošača. ”Veoma je važno da se u Srbiji unapredi znanje poljoprivrednika kako bi ova sredstva koristili racionalno i u skladu sa propisima i za to je potrebno da im se pruže podrška i edukacija kako bi unapredili svoja znanja i prakse“, istakao je Bogunović.
Fondacija Divac je dala značajan doprinos razvoju privrede u Srbiji. Do sada je kroz različite projekte podržano 1.200 poljoprivrednih gazdinstava i 150 preduzetnika sa više od dva miliona evra na različite načine – putem nabavke opreme neophodne za početak proizvodnje ili uvođenje inovacija u proizvodnji kao i za različite edukacije i obuke.
“U 2021. godini Fondacija Divac podržala je više od 100 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava sa više od 22 miliona dinara. Fondacija je u proteklih deset godina direktno pomogla više od 4.000 ljudi na selu. Do sada su realizovani projekti u 25 lokalnih samouprava, a sa nekima od njih su kreirani višegodišnji projekti i modeli podrške za proizvođače u skladu sa lokalnim potrebama i potencijalima. Posebna pažnja pridaje se mladima u poljoprivredi, ženama na selu, kao i najugroženijim ciljnim grupama. Povezivanje malih proizvođača i fokus na preradu hrane su planovi za budući razvoj. Ovim istraživanjem hteli smo da pružimo doprinos oblasti koja je od velikog značaja za sve poljoprivredne proizvođače i potrošače”, naglasila je Ana Košel, direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac.
