Ekološki kriminal danas se smatra jednim od najraširenijih oblika organizovanog kriminala u svetu, odmah posle trgovine drogom i krijumčarenja ljudi. Reč je o kriminalu koji ne ugrožava samo prirodu, već direktno narušava i osnove ljudske egzistencije, a prema procenama Ujedinjenih nacija i Interpola, donosi čak 281 milijardu dolara godišnjeg profita

Stručnjaci upozoravaju da je i ta cifra verovatno znatno potcenjena, dok se obim ovog kriminala iz godine u godinu povećava za pet do sedam odsto. U pitanju su različiti oblici nezakonitih aktivnosti – od pljačke rudnih bogatstava i sirovina, preko krivolova, trovanja voda, ilegalne seče šuma, do nezakonitog odlaganja otpada, prenosi Beta.

Posledice su dalekosežne i pogađaju i ljude i životnu sredinu. Osim što se uništavaju prirodni resursi, ovakve aktivnosti doprinose klimatskim promenama, ugrožavaju zdravlje stanovništva i, kako upozoravaju stručnjaci, mogu imati i posledice koje dovode do teških oboljenja, uključujući rak. U mnogim slučajevima, ekološki kriminal povezan je i sa eksploatacijom radne snage, pa čak i sa oblicima modernog ropstva.

Nemačka Uprava kriminalističke policije (BKA) saopštila je da je tokom 2024. godine registrovala 9.336 delikata iz oblasti ekološkog kriminala, dok je istovremeno evidentirano više od 228.000 krivičnih dela povezanih sa drogom. Ipak, iz BKA ukazuju da su to uglavnom dela koja se često doživljavaju kao krivična dela „bez žrtve“, zbog čega se retko prijavljuju i još ređe na vreme prepoznaju.

Bivši generalni sekretar Interpola Jirgen Štok, koji je tu funkciju obavljao do 2024. godine, smatra da su razmere ovog problema daleko ozbiljnije nego što statistike pokazuju. Kako navodi, u mnogim delovima sveta vlada logika „mali rizik, a velika zarada“, što dodatno podstiče širenje ove vrste kriminala.

Štok upozorava da se iza ekološkog kriminala često kriju i brutalni oblici eksploatacije ljudi. Govoreći o jednoj policijskoj operaciji u kojoj je učestvovao, opisao je slučaj u kojem su stotine dece namamljene u rudnik i primorane na rad, što je označio kao jasan primer modernog ropstva i potpunog prezira prema ljudskom dostojanstvu.

Prema njegovoj oceni, dosadašnja borba protiv ekološkog kriminala uglavnom je bila simbolična, dok istražitelji najčešće uspevaju da dođu samo do onih koji se nalaze na samom dnu kriminalnog lanca. Istovremeno, organizatori i oni koji ostvaruju najveću zaradu ostaju van domašaja pravde.

Sve to pokazuje da ekološki kriminal više ne može da se posmatra kao sporedan problem, već kao ozbiljna bezbednosna, ekonomska i društvena pretnja, sa posledicama koje osećaju i priroda i ljudi.