Domorodački narodi u različitim delovima sveta izloženi su kršenjima prava zbog eksploatacije prirodnih resursa, ali i projekata zaštite životne sredine i razvoja obnovljivih izvora energije. U izveštaju UN o tome ukazuje se da vodeće organizacije za zaštitu životne sredine krše prava autohtonih naroda kroz podršku ekološkim projektima zbog kojih oni moraju da napuste svoju dedovinu. U protekle dve decenije gotovo se udvostručila površina prirodnih “zaštićenih zona” u svetu.
“Zbog projekata koje podržavaju velike organizacije za zaštitu životne sredine nastavlja se iseljavnaje lokalnog stanovništva iz njihovih tradicionalnih domova”, rekla je izvestilac UN za prava domorodačkih naroda Viktorija Tauli-Korpus.
Ona nije navela nijedno konkretno ime ali je za AFP rekla da su među tim organizacijama Svetski fond za prirodu (WWF), Društvo za zaštitu diviljih vrsta (Wildlife Conservation Soiety, WCS) i Konzervejšen internešenal (Conservation International).
Te organizacije moraju se smatrati odgovornim za ono što se dešava, rekla je ona za AFP.
Izvestilac UN je konstatovala da su ubistva, ekspropriracije ili korišćenje zemljišta bez odobrenja lokalnog stanovništva deo su praksi kojima su izloženi milioni pripadnika autohtonih naroda u Africi, Aziji i Latinskoj Americi.
Ona je svoje nalaze predstavila na kongresu Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) u Honoluluu, u kome će tokom 10 dana učestvovati 9.000 aktivista za životnu sredinu i šefova država.
Viktorija Tauli-Korpus je prošle godine posetila Honduras i Brazil a razgovarala je i sa Laponcima u arktičkim oblastima u Finskoj, Norvesksoj i Švedskoj.
Ona se u Hondurasu sastala sa aktiviskinjom naroda Lenka za životnu sredinu Bertom Kaseres koja je četiri meseca kasnije, u martu, ubijena zbog protivljenja izgradnji brane za hidrocentralnu Agva Zarka iako je uživala zaštitu Međuameričke komisije za ljudska prava.
Tauli-Korpus je izrazila zabrinutost zbog ubistava i nasilnog izbacivanja naroda Gvarani-Kajova u brazislkoj državi Mato Groso.
Prava Laponaca najviše ugrožavaju eksploatacija rude i razvoj obonovljivih izvora energije, dodaje se u izveštaju.
Inicijativa za prava i resurse (Rights and resources Initiative, RRI) koja se bori za prava autohtonog stanovništva, upozorila je da se lokalno stanovništvo proteruje iz rezervata za tigrove u parku Kana u Indiji, iako se pokazalo da tigrovi i ljudi mogu da žive zajedno na istom području.
Oblast Čure u Nepalu proglašena je zaštićenom zonom u 2014. a da predstavnici autohotnih zajednica, koje imaju 5 miliona pripadnika, nisu konsultovani.
Autohtono stanovništvo je “bolje osposobljeno za zaštitu najugroženijih šuma u svetu, što i rade već decenijama”, ističe koordinator RRI Endi Vajt.
“Međutim, mnoge organizacije za životnu sredinu i vlasti u njima pre vide prepreku nego partnere”, dodao je on.
Sve više teritorija na kojima živi autohotno stanovništvo postaje deo “zaštićenih zona” čije površine su se gotovo udvostručile u proteklih 20 godina, sa 9 miliona kvadratnih kilometara u 1980. na 16 miliona u 2000.
Ta područja su od izuzetnog značaja jer, iako obuhvataju četvrtinu površine Zemlje, u njima živi 80% biljnih i životinjskih vrsta na planeti.
Te oblasti obično dopadnu državi na upravljanje ali su organizacije za zaštitu životne sredine te koje obezbeđuju novac tako da mogu da izvrše pritisak na vlasti, kaže Tauli-Korpus.
Negativan uticaj aktivnosti na očuvanju životne sredine na život autohtonog stanovništva “javlja se kao tema od uvođenja funkcije specijalnog izvestioca UN za prava domorodačkih naroda 2001, navodi se u izveštaju.
Problemi potiču još od vremena kada su SAD proterale Indijance iz oblasti koje su zatim proglašene naconalnim parkovima, Jeloustoun 1872. godine i Josemiti 1890. godine.
“To je stara priča i to nije nešto što smo mi aktivisti stvorili danas”, kaže DŽon Robinson, potpredsednik za pitanje očuvanja i nauku u Društvu za očuvanje diviljih vrsta.
On je dodao da Viktorija Tauli-Korpus, ako se pogleda izveštaj UN, uglavnom piše o prošlosti.
Ona se, međutim, ne slaže s tom ocenom. “Naravno da ne… To se i danas dešava”, dodala je ona.
Direktor WWF Marko Lambertini ocenio je da ovaj izveštaj daje “značajan doprinos u pravcu razvoja dobrih praksi u obaslti prava autohtonog stanovništva kada je reč o zaštiti životne sredine”.
On je naglasio da je WWF posvećen saradnji sa domorodačkim stanovništvom i lokalnim zajednicama na očuvanju i održivom korišćenju prirodnih resursa.
“Odlučivanje o sopstvenoj zemlji je osnovno ljudsko pravo”, rekao je predsednik Konzervejšen internešenala Piter Seligman za AFP.
Viktorija Tauli-Korpus će izveštaj predstaviti na zasedanju Generalne skupštine UN krajem meseca u nadi da će vlasti stati na put takvim kršenjima prava.
Ona je rekla da grupe za zaštitu životne sredine ne čine dovoljno kako bi podržale prava domorodaca.
“Sva ta priča o očuvanju prirode, ponekad se svodi samo na priču”, rekla je ona.
