Uoči Svetskog dana zemljišta, koji se svake godine obeležava 5. decembra, Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) objavila je izveštaj sa prvom globalnom procenom biodiverziteta tzv. podzemnog sveta
U studiji pod nazivom ”State of Knowledge of Soil Biodiversity – Status, Challenges and Potentialities”, učestvovalo je oko 300 eksperata iz celog sveta. Oni su udružili svoja znanja, iskustva i podatke kako bi opisali raznolikost ovih organizama, uloge koju igraju u prirodnom i poljoprivrednom okruženju i pretnje sa kojima se suočavaju.
A kada je o pretnjama reč, njih svakako ima mnogo, i to na svakom koraku – buldožeri, traktori, šumski požari, prosuta ulja ili nafta, pa čak i planinari koji svakodnevno hodaju dobro utabavim stazama.
Prikupljanjem postojećih i sprovođenjem novih istraživanja o ovim podzemnim ekosistemima i o tome kako oni utiču na one vidljivije, autori izveštaja se nadaju da će ubediti naučnike, donosioce odluka i širu javnost da preduzmu značajnije korake kako bi pomogli u rešavanju ovog problema.
Dijana Vol, ekološkinja na Univerzitetu u Koloradu koja je učestvovala u radu na studiji, kaže da trenutni napori na očuvanju zemljišta ne pomažu mnogo. ”U očuvanju zemljišta vodimo se onim što vidimo iznad zemlje, što ne mora nužno da se podudara sa onim što se nalazi pod zemljom. Ako očuvamo zemljište, velika je verovatnoća da ćemo očuvati i čitav ekosistem”.
Zemljište je mešavina organskog materijala, minerala, gasova i drugih komponenti koje obezbeđuju dobru podlogu za rast biljaka. Oko 40 odsto svih životinja pronalazi hranu, sklonište ili utočište u zemljištu tokom dela svog životnog ciklusa. Zemljišna bio raznolikost stvara bogat, složen ekosistem koji pojačava rast useva, razgrađuje zagađujuće materije i može da posluži kao gotovo neiscrpan slivnik za ugljenik.
Nedavno objavljeni izveštaj takođe otkriva i koje su to ljudske aktivnosti koje negativno utiču na organizme iz zemljišta. Neke od tih aktivnosti uključuju seču šuma, intenzivnu poljoprivredu, nepravilno navodnjavanje, zbijanje tla, površinsko zaptivanje, požar, eroziju..
Kada je o promeni svesti kod pojedinaca i organizacija reč, nekoliko vlada i kompanija na dobrom su putu. Neke države razmatraju čak i zakonodavne mere koje bi pomogle u zaštiti tla od destruktivnih ljudskih aktivnosti.
