Regionalni studentski konkurs „Ekoton 26: Novi prostori suživota“ poziva mlade iz šest zemalja regiona da osmisle održiva rešenja za savremene izazove prostora i zajednica. Poseban značaj za ruralni razvoj ima konkursni pravac „Ruralna reanimacija“, koji otvara pitanje kako tehnologije, nova gradnja i obnova napuštenih prostora mogu doprineti oživljavanju sela
Klaster CRH u regionu Adrije i Zapadnog Balkana, u saradnji sa Udruženjem arhitekata Srbije, raspisao je regionalni studentski konkurs „Ekoton 26: Novi prostori suživota“, namenjen studentima iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije i Severne Makedonije, prenosi portal Gradnja.
Konkurs, čiji je nagradni fond 30.000 evra, poziva mlade da osmisle inovativna i održiva prostorna rešenja za savremene izazove gradova, sela i lokalnih zajednica. Poseban značaj za agrarni i ruralni prostor ima konkursni zadatak „Ruralna reanimacija – Integrisanje tehnologija u selo“, koji otvara prostor za razmišljanje o novim modelima života, rada i razvoja van velikih urbanih centara.
Selo kao prostor novih mogućnosti
Organizatori konkursa polaze od pojma ekotona, prelazne zone između dva različita ekosistema, u kojoj je biodiverzitet najbogatiji. U arhitektonskom i prostornom smislu, ekoton se može posmatrati kao prostor susreta grada i prirode, ali i kao zona u kojoj se prepliću različiti društveni, ekološki i prostorni izazovi.
Upravo u takvim prelaznim zonama studenti se pozivaju da prepoznaju potencijal za stvaranje novih prostornih modela. Kada je reč o ruralnim sredinama, konkurs podstiče promišljanje o tome kako napušteni objekti, nedovoljno korišćeni prostori, tradicionalni pejzaži i savremene tehnologije mogu zajedno doprineti oživljavanju sela.
U okviru zadatka „Ruralna reanimacija“ očekuju se ideje koje mogu doprineti revitalizaciji ruralnih pejzaža, transformaciji zapuštenih ili napuštenih objekata u savremene prostore, razvoju ekološke i modularne gradnje, kao i stvaranju novih mesta okupljanja, rada, učenja i saradnje u seoskim zajednicama.
Tri konkursna pravca
Radovi treba da odgovore na jedan od tri ponuđena konkursna zadatka: „Urbana regeneracija – Uvođenje prirode u grad“, „Ruralna reanimacija – Integrisanje tehnologija u selo“ i „Socijalna kohezija – Prostori za jačanje zajednice“.
Predložena rešenja mogu obuhvatiti zelene mostove za divlje životinje, ekološke nadvožnjake, linearne parkove iznad saobraćajnih koridora, kišne bašte, propusne pešačke rute, centre zajednice, međugeneracijske parkove, fleksibilne kulturne hubove i druge inkluzivne intervencije dostupne različitim grupama stanovništva.
U ruralnom kontekstu, posebno su značajne ideje koje povezuju održivu gradnju, očuvanje pejzaža, lokalne resurse, nove tehnologije i potrebe stanovništva, čime selo može postati prostor inovacija, a ne samo mesto demografskog i ekonomskog pražnjenja.
Rok za predaju radova 28. septembar
Konkurs je otvoren za studente osnovnih i master studija iz šest zemalja regiona, bez obzira na oblast studija, teritorijalnu pripadnost ili lične karakteristike. Studenti mogu u svoje timove uključiti i kvalifikovane stručnjake kao konsultante, ukoliko njihovo znanje može doprineti kvalitetu konkursnog rešenja.
Radovi se predaju do 28. septembra 2026. godine, a rezultati će biti objavljeni do kraja oktobra. Prijave se podnose anonimno, pod šifrom, putem zvaničnog web sajta konkursa. Na istoj platformi učesnici mogu postavljati pitanja organizatorima i preuzeti kompletnu konkursnu dokumentaciju, koja je dostupna i na sajtu Udruženja arhitekata Srbije.
Ukupan nagradni fond iznosi 30.000 evra. Prva nagrada je 15.000 evra, druga 10.000 evra, a treća 5.000 evra, u neto iznosima.
Žiri i poruka mladima
Radove će ocenjivati žiri koji čine profesor Branislav Mitrović, arhitekta i akademik, kao predsednik žirija, profesor Dejan Miljković, arhitekta i akademik, profesorka Zorica Savičić, univerzitetski profesor, arhitektkinja Anđela Karabašević iz AKVS arhitekture i Siniša Mauhar, direktor CRH za Adriju i Zapadni Balkan.
Mauhar je povodom raspisivanja konkursa istakao da je cilj stvaranje regionalne mreže mladih inovatora i baze vizionarskih prostornih modela koji mogu doprineti oblikovanju zajednica za bolje sutra.
„Naša zajednička misija je da gradimo budućnost u kojoj se ideje ne zadržavaju samo na papiru, već hrabro transformišu izgrađeni prostor“, poručio je Mauhar, dodajući da se od mladih očekuju sveža energija, „zelena“ razmišljanja i ideje koje mogu promeniti pravila igre.
Ilustracija: Irena Gajić
