Slavni botaničar Vilijam Džejms Bil sa Univerziteta u Mičigenu pokrenuo je u 19. veku eksperiment čijem se završetku još dugo neće videti kraj.
Kada je eksperiment započeo, znanje o biljkama bilo je mnogo oskudnije nego danas, pa su naučnici pokušali da utvrde kako tačno biljke klijaju iz semenja i na taj način pomognu farmerima da se jednom zauvek reše korova.
Da bi to otkrili, Bil je zaključio da moraju da ustanove koliko dugo semenje može da preživi u tlu a da ne proklija.
Zato je u 20 staklenih posuda ispunjenih vlažnim peskom stavio ukupno 50 semenki 23 vrste najčešćih korova i zatrpao ih na tajne lokacije oko kampusa univerziteta.
Flaše su ostale otvorene kako bi voda mogla da dođe do samih semenki, a u planu je bilo da se na svakih pet godina izvadi po jedna flaša i proveri kakvo je stanje.
Bil je uspeo da iskopa ukupno 6 boca pre odlaska u penziju, kada je tu dužnost preneo na svojeg mlađeg kolegu, koji je istu stvar učinio na kraju svog mandata, a nekoliko generacija i više od sto godina kasnije, za eksperiment je zadužen Frenk Televski, botaničara koji trenutno brine o ovom eksperimentu.
Eksperiment je trebalo da se završi još 1979. godine, ali naučnici su procenili da mogu da ga nastave i dalje, samo s dužim periodima između otkopavanja (zadnja flaša izvađena je 2000. godine, a naredna će biti iskopana 2020. godine).
Lokacije su i dalje tajne kako znatiželjnici ne bi mogli da krenu u lov na suvenire, ali o ovoj priči se ipak tu i tamo govori jer se na taj način zaista i podstiče interes za nauku.
Što se tiče samih rezultata istraživanja, oni su u današnje vreme uglavnom irelevantni, a zaključci koji se iz njih izvode zastareli.
Sada se protiv korova borimo na sasvim drugačiji način (pretežno hemijom) i daleko bolje razumemo sistem klijanja biljaka.
Ipak, i dalje je zanimljivo videti kako su u poslednjoj izvađenoj boci proklijale samo dve od 23 vrste korova. Kroz istoriju (odnosno 15 do sada izvađenih boca) pokazalo se da najčešće klija Verbascum blattaria, a ostale vrste su uglavnom imale sličnu uspešnost.
Da li će se išta bitno dogoditi do 2100. godine, kada je predviđen i konačni kraj eksperimenta, verovatno nećemo moći da saznamo, ali lepo je znati da još uvek postoje ovakvi davni spomenici lepotama nauke.
b92
