U Nemačkoj se iz predostrožnosti ubija sve više životinja nekoliko dana nakon prijavljene prve epidemije slinavke i šapa posle više od 35 godina. Početkom nedelje 55 koza i ovaca i tri govečeta zaklano je iz bezbednosnih razloga, a jednoj farmi u Brandenburgu, pokrajini gde je u predgrađu Berlina 10. januara registrovan prvi slučaj ove opasne zarazne bolesti životinja i tok kod vodenih bivola
Pogođena farma nekoliko dana ranije kupila je seno sa farme bivola i odmah je uvedena 72-časovna zabrana prevoza krava, svinja, ovaca, koza i drugih životinja kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti.
Poslednje zvanično saopštenje nemačkih vlasti jeste kako su istrage pokazale da se bolest nije dalje proširila. Ali u međuvremenu su dve države zabranile uvoz svih vrsta mesa – prerađevina i mlečnih proizvoda iz Nemačke. Nije dozvoljen ni uvoz živih životinja svih papkara. Najpre Južna Koreja, a potom i Velika Britanija, pre dva dana, koja je inače veliki uvoznik mesa i prerađevina iz Nemačke.
Postoji i još jedan razlog što je Britanija posebno obazriva jer je ta zemlja 2001. godine imala ozbiljnu epidemiju ove bolesti sa oko 2.000 zvanično registrovanih slučajeva zaraze, što je dovelo do klanja više od šest miliona ovaca, goveda i svinja i što je bilo finansijski pogubno za mnoge farmere.
Koliko je poznato, do sada nijedna država Evropske unije nije zvanično povukla sličan potez, što je pomalo neobično budući da je bolest slinavke i šapa jedna od onih koje se najbrže prenose među životinjama i koja može imati nesagledive ekonomske posledice.
Kako za Politiku kaže doktor Miroslav Valčić, profesor na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu u penziji, te posledice po ekonomiju i stočarstvo mogu biti značajno veće od afričke kuge svinja sa kojom se poslednjih godina bore mnoge evropske države. Delom zbog mogućih gubitaka stada, ali i zabrane izvoza mesa šest meseci do godinu dana iz pogođene države ili regije.
Slinavka i šap je izuzetno opasna zarazna bolest životinja koja ne predstavlja opasnost po ljude. Prilikom potvrde virusa propisuju se stroge i rigorozne mere kontrole i suzbijanja daljeg širenja u skladu s evropskim propisima – obavezu usmrćivanja i neškodljivog uklanjanja svih preostalih životinja na farmi, uspostavljanje zone zaštite i nadzora, zabranu premeštanja živih životinja i proizvoda životinjskog porekla. To su propisi koji se poštuju i u našoj zemlji.
Profesor Valčić podseća da je u Srbiji poslednji put bolest registrovana 1995. i 1996. godine na Kosovu, gde je preneta preko šverca mesa iz Albanije jer je u to vreme bilo više od 140 kolskih ilegalnih prolaza ka toj zemlji.
Reč je o klasičnoj zaraznoj virusnoj bolesti životinja koja se povremeno javlja u Evropi. Nekada i posle nekoliko godina, decenija. Virus je relativno neotporan u spoljašnjoj sredini i uvek se može javiti bilo gde.
Naročito u Evropi može se naći neka direktna povezanost sa džepovima, slinavke i šapa u svetu. To su Latinska i Južna Amerika, Afrika i deo Indije, gde je krava sveta životinja i to je praktično razlog zašto bolest ne može da se iskoreni. Obolevaju svi papkari, a jedini metod iskorenjivanje te zarazne bolesti jeste ubijanje i škodljivo uklanjanje leševa. Obolevaju naravno i svinje. Mnogo je lakše boriti se protiv virusa ukoliko ne pređe na populaciju svinja, jer ona može u jednom danu da zarazi i tri hiljade goveda.
– Možete misliti kakav je to potencijal i mi smo se uvek brinuli te 1996. godine da nam virus ne uđe u populaciju svinja na Kosovu. Ali uradili smo sve knjiški i uspešno se izborili. Uvek može da se nađe određeni put unosa virusa. Nije važno da li će to biti neki papir, deo sendviča, ali u suštini virus slinavke i šapa je relativno neotporan i ne preživi preradu mesa, čak iako je izostala termička obrada – kaže Profesor Valčić i dodaje da veruje da će se Nemačka uspešno izboriti s ovom bolešću.
