Dok se širom Evropske unije vode rasprave o tome da li agroekološke mere predstavljaju dodatno opterećenje za poljoprivrednike ili šansu za održiviju proizvodnju, primeri iz prakse pokazuju da je moguće uskladiti ekološke ciljeve i ekonomsku isplativost

I to u korist svih građana, ne samo onih koji se bave poljoprivredom: upravljanje poljoprivrednim zemljištem primenom agroekoloških mera smanjuje se negativan uticaj na životnu sredinu i unapređuju javna dobra. Predstavljamo vam tri takva primera, iz Holandije, Nemačke i Hrvatske. Ona pokazuju da poljoprivrednici najlakše prihvataju mere koje donose konkretne koristi: manju potrošnju inputa, veću otpornost na sušu i stabilnije prihode. Kada su mere samo administrativna obaveza radi subvencija, interesovanje je, naravno, manje.

Mozaik useva nikao u Holandiji

Projekat Biodiverse Field Mosaic (BAM), odnosno „Biodiverzitetski mozaik njiva“, razvijen je u holandskoj regiji Rivierenland sa ciljem da se zaustavi pad biodiverziteta na poljoprivrednim površinama, a istovremeno očuva produktivnost gazdinstava. Projekat vodi poljoprivredna organizacija Collectief Rivierenland, uz podršku instrumenata Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije, na čijem zvaničnom sajtu se mogu naći svi detalji o “mozaiku useva”.

Osnovna ideja BAM koncepta je jednostavna: umesto velikih parcela pod jednim usevom, poljoprivrednici formiraju mozaik različitih biljnih kultura i prirodnih elemenata.

Na istom polju kombinuju se leguminoze bogate proteinima, žitarice, cvetne trake namenjene oprašivačima, kao i usevi koji obezbeđuju hranu i sklonište za ptice. Takav raspored stvara znatno raznovrsnije stanište za insekte, ptice i zemljišne organizme nego što je to slučaj kod klasične monokulturne proizvodnje.

Agroekolozi koji su razvili koncept pošli su od pretpostavke da se priroda može vratiti na oranice samo ako mere budu dovoljno velike da daju vidljive rezultate i ako se uklope u svakodnevnu poljoprivrednu praksu.

Pilot projekat na 50 hektara

Prvi BAM projekat pokrenut je 2023. godine sa osam poljoprivrednika na oko 50 hektara zemljišta. Cilj je, kako se navodi na sajtu CAP-a, bio da se proveri da li ovakav pristup može istovremeno doprineti povećanju biodiverziteta i održati ekonomsku održivost proizvodnje.

Rezultati su bili dovoljno ohrabrujući da je ubrzo interesovanje pokazalo više od 20 novih proizvođača, a kasnije se broj zainteresovanih dodatno povećao. U narednoj fazi projekat je proširen na više od 250 hektara i uključio je više desetina farmera.

U okviru projekta farmeri prolaze obuke koje nisu fokusirane samo na zaštitu prirode, već i na unapređenje proizvodnje. Edukacije obuhvataju gajenje proteinskih kultura, mešovitu setvu i podsetvu (under-sowing), biološku kontrolu korova i štetočina, smanjenje upotrebe pesticida, očuvanje korisnih insekata tokom košenja i žetve i upravljanje zemljištem uz minimalno narušavanje njegove strukture.

Poseban naglasak stavljen je na razmenu iskustava među samim poljoprivrednicima. Organizuju se ogledna polja, radionice i terenske posete, gde farmeri mogu da vide rezultate kod kolega pre nego što se sami odluče za primenu novih mera.

Praćenje rezultata pokazalo je značajan porast broja oprašivača, leptira, korisnih insekata i poljskih ptica na BAM parcelama. Već tokom prve godine zabeležen je vidljiv oporavak biodiverziteta. Na njivama su registrovane vrste koje su prethodno bile retke ili gotovo nestale iz intenzivno obrađivanih poljoprivrednih područja. Istovremeno je poboljšana struktura zemljišta i povećana njegova otpornost na klimatske ekstreme. Prema podacima projekta, smanjena je potreba za hemijskim sredstvima zaštite bilja, dok je očuvana produktivnost useva.

Najvažnije pitanje: da li se isplati?

Upravo je ekonomski aspekt ono što ovaj primer čini posebno zanimljivim. Za razliku od mnogih ekoloških inicijativa koje farmeri doživljavaju kao dodatni trošak, učesnici BAM projekta navode da su ostvarili bolje ekonomske rezultate zahvaljujući diverzifikaciji proizvodnje i novim tržišnim mogućnostima za proizvode nastale u sistemima koji čuvaju prirodu.

Jedan od učesnika projekta, ratar Jos Lamer iz Herwena, istakao je da ga raduje povećanje broja leptira i ptica na parcelama, ali da je za dugoročnu primenu ključno to što mu projekat istovremeno pomaže da ostvari prihod.

Nemačka: Živi malč kao odgovor na sušu

U Nemačkoj je sproveden projekat DaLeA u kojem su ratari između glavnih useva gajili detelinu kao trajni „živi malč“. Projekat, čiji naziv potiče od nemačkog izraza za trajni živi malč u ratarstvu, razvijan je u pokrajini Rajnland-Pfalc sa ciljem da se pronađe održiviji sistem proizvodnje koji će smanjiti zavisnost od đubriva, pesticida i intenzivne obrade zemljišta.

Osnovna ideja bila je da se između glavnih ratarskih useva trajno održava pokrivenost zemljišta detelinom. Za razliku od klasičnih pokrovnih useva koji se uklanjaju pre setve naredne kulture, detelina ostaje na parceli tokom više godina i funkcioniše kao živi malč. Njena uloga nije samo da štiti površinski sloj zemljišta od erozije, već i da čuva vlagu, reguliše temperaturu zemljišta, sprečava razvoj korova i vezuje azot iz vazduha.

Tokom trogodišnjeg istraživanja sistem je testiran na tri lokacije i u različitim plodoredima. Naučnici i proizvođači upoređivali su parcele sa detelinom i parcele na kojima se primenjivala konvencionalna tehnologija proizvodnje. Rezultati su pokazali da je prelazak na ovakav sistem zahtevao određeno prilagođavanje, ali da su koristi postajale sve vidljivije kako je vreme odmicalo.

Jedan od najvažnijih nalaza bio je značajno smanjenje gubitka vode iz zemljišta. Tokom toplih i sušnih perioda pokriveno zemljište bolje je zadržavalo vlagu, što je usevima omogućavalo veću otpornost na stres izazvan visokim temperaturama. Istovremeno je zabeleženo smanjenje erozije i poboljšanje strukture zemljišta, dok je prisustvo deteline doprinosilo većoj biološkoj aktivnosti i očuvanju biodiverziteta.

Profitabilnost gotovo kao kod konvencionalne proizvodnje

Posebno je zanimljiv ekonomski aspekt projekta. U prvoj godini prinosi su zaostajali za konvencionalnom proizvodnjom, što je očekivano kod prelaska na novi sistem. Međutim, tokom narednih godina razlika se značajno smanjivala. Dok organska proizvodnja često beleži prinose niže za 30 do 40 odsto u odnosu na konvencionalnu, u DaLeA projektu razlika je do treće godine svedena na svega 10 do 14 procenata. Istovremeno su smanjeni troškovi za gorivo, mineralna đubriva i vodu, pa je ukupna profitabilnost ostala približno na nivou konvencionalne proizvodnje.

Učesnici projekta ističu da najveća vrednost sistema nije nužno u rekordnim prinosima, već u stabilnosti proizvodnje. U vremenu kada klimatske promene donose sve češće suše, toplotne talase i ekstremne vremenske oscilacije, otpornost gazdinstva postaje jednako važna kao i visina prinosa. Upravo zbog toga istraživači ocenjuju da bi sistemi sa trajnim živim malčem mogli postati značajan deo buduće evropske poljoprivrede.

Hrvatska: Regenerativna poljoprivreda kao održiv poslovni model

Kada se govori o agroekološkim merama, poljoprivrednici često postavljaju isto pitanje – da li takav način proizvodnje može biti ekonomski održiv. Jedan od najzanimljivijih odgovora dolazi iz Hrvatske, sa eko imanja Zrno kraj Zagreba, koje Evropska mreža za Zajedničku poljoprivrednu politiku (EU CAP Network) navodi kao primer uspešne primene regenerativne poljoprivrede.

Gazdinstvo vodi David Pejić, dobitnik nagrade Evropske komisije za najboljeg evropskog organskog poljoprivrednika za 2022. godinu. Na farmi se proizvodi više od 60 vrsta organskog povrća, voća, mahunarki i žitarica, a osnovni cilj proizvodnje nije samo ostvarivanje prinosa već dugoročno očuvanje zdravlja zemljišta.

Za razliku od konvencionalnih sistema koji se oslanjaju na mineralna đubriva i hemijska sredstva zaštite bilja, na Zrnu se koriste plodoredi sa pet kultura, pokrovni usevi, zeleno đubrenje i kompost. Oranje se izbegava koliko god je moguće, a posebna pažnja posvećena je povećanju organske materije u zemljištu i očuvanju biološke aktivnosti. Takav pristup omogućava da zemljište zadržava više vlage, bude otpornije na sušu i obezbedi stabilniju proizvodnju u uslovima klimatskih promena.

Kontrola korova zasniva se pre svega na mehaničkim metodama i debelom sloju komposta, dok se za zaštitu od štetočina koriste mreže protiv insekata i pažljivo planirani plodoredi. Na imanju su podignute živice i staništa za korisne insekte, čime se dodatno podstiče biodiverzitet.

Od njive do organske pekare

Međutim, možda najzanimljiviji deo priče nije sama proizvodnja, već način na koji je gazdinstvo organizovalo poslovanje. Zrno nije ostalo samo proizvođač sirovina. Na imanju postoji prerada hrane, organska pekara, a u Zagrebu posluje i restoran koji koristi proizvode sa sopstvenih parcela. Time je uspostavljen model „od njive do stola“, koji omogućava veću dodatu vrednost i smanjuje zavisnost od otkupljivača i tržišnih oscilacija.

Prema rečima Davida Pejića, cilj regenerativne poljoprivrede nije samo zaštita životne sredine već stvaranje celovitog sistema koji farmeru omogućava kontrolu nad celim proizvodnim lancem. Upravo zbog toga ovaj primer pokazuje da agroekološke mere ne moraju biti samo odgovor na zahteve evropskih politika, već mogu postati osnova dugoročno održivog poslovnog modela.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta ”Zeleni kompas: Učešće građana u oblikovanju agroekoloških politika u ruralnim opštinama Srbije“. Projekat se realizuje u okviru programa ”EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom Fridrih Ebert (Friedrich Ebert Stiftung). Projekat je podržan od strane Evropske unije i biće realizovan u periodu od 2023. do 2026. godine.