Od kada su u Evropskoj uniji 2017. godine ukinute kvote za šećer, došlo je do hiperprodukcije i pada cene na tržištu. To je proizvodnju šećera u brojnim fabrikama učinilo nerentabilnom. Mnoge šećerane su zatvorene
Reformom je u poslednjih 15 godina u Evropskoj uniji zatvoreno 89 šećerana, a u procesu restrukturiranja evropske industrije u starim zemljama članicama, od 1991. do 2006. prestalo su da rade 123 fabrike šećera.
Od kada su u Evropskoj uniji 2017. godine ukinite kvote za šećer, došlo je do hiperprodukcije i pada cene na tržištu. To je proizvodnju šećera u brojnim fabrikama učinilo nerentabilnom.
“Sistem proizvodnih kvota bio je na snazi tačno 50 godina. Ukidanjem je došlo do nezabeleženog godišnjeg porasta proizvodnje, posebno od stane nekoliko najvećih kompanija u EU kojima je jedan od, doduše nikada javno iskazanih ciljeva, bio da unište male proizvođače. Dodatna nepovoljna okolnost jeste rekordna proizvodnja u Indiji, Tajlandu i Australiji, što je dovelo do globalnog viška. U kombinaciji ta dva faktora dolazi do strmoglavog pada cena na EU tržištu. Već u decembru 2017. prosečna cena bila je samo 400 evra po toni, što je u tom trenutku bila najniža mesečna cena u istoriji praćenja od sredine 2006. Pad se nastavio sve do januara 2019, nakon čega dolazi do blagog i vrlo postupnog oporavka. Međutim, i zadnja registrovana prosečna cena od marta ove godine od 375 evra za tonu još uvek je ispod praga održivosti većine evropskih šećerana”, objašnjava za Dojče vele Miroslav Božić, jedan od najboljih poznavalaca stanja na tržištu šećera i savetnik uprave “Hrvatske industrije šećera”.
Lančano, padala je i cena šećerne repe zbog čega je sve više poljoprivrednika odustajalo od uzgoja.