Zelenim dogovorom Eevropska unija je postavila jasne i ambiciozne klimatske ciljeve za 2030. i 2050. godinu i, da bi ih dostigla, usvojila je talas zakona. Ipak, njihova primena nailazi na suprostavljanje onih koji bi trebalo da ih primenjuju
Povećani ciljevi za obnovljive izvore i energetsku efikasnost, manje zagađenje vazduha i borbu protiv ekološkog kriminala bili su neka od dostignuća koja su pozdravili zakonodavci EU na osnovu Evropskog zelenog dogovora, vodeće klimatske agende EU najavljene 2019. godine.
Simone Tagliapetra, viši saradnik istraživačkog centra Bruegel i profesor energetike i klimatske politike na Univerzitetu Džons Hopkins, ocenio je da je mandat Fon der Lajen obeležio uspešno okretanje EU ka klimatskoj neutralnosti.
On je za Euronews rekao da je sa Zelenim dogovorom EU postavila jasne i ambiciozne klimatske ciljeve za 2030. i 2050. godinu i, da bi ih dostigla, usvojila je talas zakona. “Mobilizovane su stotine milijardi evra zelenog finansiranja EU”, dodao je on.
Zakonodavci su 2021. godine glasali da klimatski ciljevi postanu pravno obavezujući usvajanjem Evropskog zakona o klimi. Ubrzo nakon toga, izvršna vlast EU objavila je “Fit for 55”, paket od 13 zakonodavnih dokumenata koji su osmišljeni da pomognu svim sektorima privrede EU i da olakšaju implementaciju Zelenog dogovora, koji je brzo usvojen.
Namenjena izgradnji održivih sistema proizvodnje hrane u Evropskoj uniji i obnavljanju zemljišnih resursa, strategija ”od farme do viljuške” pokrenuta 2020. godine naišla je na protivljenje industrije, desničarskih i konzervativnih u parlamentu, kao i poljoprivrednika. Uredba o održivoj upotrebi pesticida bila je prvi pravni dokument koji je pao kao žrtva žestokog protivljenja, dok budućnost Zakona o obnavljanju biodiverziteta, još uvek ostaje u međuprostoru nakon što su ga Mađarska i druge zemlje članice odbile.
“Želimo program uključivanja, a ne polarizacije”, rekla je Veronika Manfredi, zvaničnik odeljenja Komisije za životnu sredinu, aludirajući na brojne proteste farmera.
Prvobitno pozdravljena kao velika pobeda za životnu sredinu, Uredba o deforestaciji šuma, osmišljena da osigura da se ključni robni proizvodi poput soje, govedine, palminog ulja, drveta, kakaa i kafe više neće prodavati u EU ako potiču iz područja pogođenih praksom degradacije šuma, sada je takođe ugrožena nakon poziva Austrije, koju podržava nekoliko zemalja EU, za opšte izuzeće od prakse dužne pažnje prema uredbi koji stupa na snagu 30. decembra 2024.
Predlog zakona namenjen smanjenju otpada od hrane i tekstila, a drugi za rešavanje problema zagađenja mikroplastikom verovatno će ostati neusvojeni do kraja godine, kada se formira nova Komisija.
