Evropska komisija objavila je prognozu u poljoprivredi od 2019. do 2030. godine. Prema tome, očekuje se da će proizvodnja maslinovog ulja porasti dok bi potrošnja vina mogla opasti tokom navedenog perioda
Do 2030. godine sektor maslinovog ulja u EU trebao bi porasti u proizvodnim kapacitetima. Proizvodnja će se povećavati u proseku za 1,1% godišnje, dosegnuvši 2,4 miliona tona 2030. godine (u poređenju sa dva miliona tona u 2019. godini). Domaća potrošnja mogla bi rasti i to u zemljama koje ne proizvode maslinovo ulje. Osim toga, velika potražnja i na tradicionalnom i na novom tržištu odgovaraće povećanju izvoza.
Prognozira se manja proizvodnja jabuka
Što se tiče sektora voća i povrća, očekuje se smanjenje proizvodnje jabuka, ali to bi moglo da se nadoknadi povećanjem prinosa. Ovo bi rezultiralo stabilnom proizvodnjom u EU od 12 miliona tona u 2030. (u poređenju sa 11,3 miliona tona u 2019.). Predviđa se da će se breskve i nektarine suočiti sa sve većom konkurencijom ostalih letnjih plodova sa daljim padom potrošnje pa bi se tako proizvodnja u EU mogla stabilizovati na četiri miliona tona u 2030. (u poređenju sa 4,1 miliona tona u 2019.).
Proizvodnja pomorandži i paradajza u EU tokom razdoblja trebala bi da ostane stabilna, odnosno pomorandže na 6,2 miliona tona (u poređenju sa 6,1 miliona tona 2019.) i paradajza na sedam miliona tona 2030. (u poređenju sa 6,9 miliona tona u 2019.). Potražnja potrošača sve više će se prebacivati sa koncentrovanog na sveži sok od pomorandže. Što se tiče paradajza, očekuje se porast domaće i svetske potražnje za prerađvinama od ovog povrća.
Smanjiće se potrošnja vina po glavi stanovnika
Tokom analiziranog vremenskog intervala, očekivan je pad proizvodnje vina i domaće upotrebe, kako za potrošnju tako i za destilaciju. Predviđa se da će se proizvodnja u EU smanjiti na 155 miliona hl u 2030., sa 156 miliona hl u 2019. godini. Procenjeno je da će se potrošnja u EU smanjiti sa 25,3 l po glavi stanovnika u 2019. na 24,5 l po glavi stanovnika u 2030. Ipak, uprkos jakoj globalnoj konkurenciji, izvoz bi mogao nastaviti da raste uglavnom zahvaljujući geografskim oznakama i penušavim vinima.
