Svetski fond za prirodu (WWF) predstavio je u Privrednoj komori Srbije metodologiju kojom se može meriti kako hrana koja se nudi u maloprodaji utiče na životnu sredinu, kao i na koji način se prehrambene navike mogu usmeriti u korist ljudi i prirode
Prezentacija je održana pred više od 40 predstavnika trgovinskih lanaca, prehrambene industrije i stručnjaka za proizvodnju hrane.
Prema navodima WWF-a, koncept se oslanja na dva stuba – planetarno zdravu ishranu i ekološki otisak potrošačke korpe. Kako je saopštio Uroš Delić iz WWF Adrije, reč je o naučno zasnovanom modelu koji promoviše ishranu iz održivog sistema, uz preporučeni unos grupa namirnica poput voća, povrća i mahunarki, koje istovremeno imaju povoljniji uticaj na zdravlje i manji pritisak na životnu sredinu.
WWF ističe da metodologija nije fokusirana na pojedinačne proizvode, već pomaže trgovcima da sagledaju i usmeravaju ukupan asortiman – ka većem udelu namirnica biljnog porekla, uz smanjenje prekomerne potrošnje proizvoda životinjskog porekla, kao i hrane sa visokim sadržajem masti i šećera. Time, kako navode, maloprodajni lanci mogu da usklade poslovne strategije sa ciljevima u oblasti zdravlja i održivosti, ojačaju transparentnost i izveštavanje o uticajima ishrane i doprinesu transformaciji prehrambenih sistema.
Stručnjak WWF-a za globalnu ishranu Brent Loken poručio je da su maloprodajni lanci među najuticajnijim akterima u oblikovanju navika, jer svakodnevno utiču na to šta milioni ljudi kupuju i jedu. „Ovo nije pitanje pojedinačnih proizvoda, već transformacije sistema u velikom obimu“, navodi se u njegovoj izjavi.
WWF podseća da proizvodnja hrane koristi oko 40% nastanjivog zemljišta i 70% raspoložive vode, a da je povezana i sa značajnim udelom emisija gasova sa efektom staklene bašte. Zbog toga je transformacija prehrambenog sistema izdvojena kao jedna od četiri ključne promene u cilju očuvanja prirode. Istovremeno, upozorava se da intenzivna proizvodnja, posebno stočarstvo, doprinosi trošenju prirodnih resursa, dok se zbog neracionalne proizvodnje baca oko trećina proizvedene hrane. Kao dodatni paradoks u raspodeli hrane navodi se upozorenje Svetske zdravstvene organizacije da se svaka treća osoba u svetu suočava sa gojaznošću, dok milioni ljudi istovremeno gladuju.
Trenutno, osam evropskih država, prema navodima WWF-a, radi na analizi zastupljenosti biljnih proteina u trgovinskim lancima i potrošačkih navika, uz plan da se u narednim fazama usaglasi put postepenog prelaska ka održivijim i zdravijim proizvodima.
