Evropska unija i Indija objavile su zaključivanje značajnog sporazuma o slobodnoj trgovini posle skoro dve decenije povremenih pregovora, uz poruku da obe strane žele da ojačaju ekonomske i političke veze u trenutku pojačanih globalnih turbulencija i napetosti sa Sjedinjenim Državama

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je novinarima u Delhiju da su „uspeli“ i da je dogovorena „majka svih sporazuma“, dok je indijski premijer Narendra Modi sporazum nazvao ”istorijskim“, prenosi BBC.

Prema najavama, sporazum bi trebalo da omogući slobodnu trgovinu robom između bloka od 27 država članica EU i najmnogoljudnije zemlje sveta. Zajedno, EU i Indija čine skoro 25 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda i tržište od oko dve milijarde ljudi, što dogovoru daje veliku ekonomsku težinu.

Dogovor predviđa velika smanjenja ili čak ukidanja carina za niz roba i usluga, uz najavljeno i zajedničko bezbednosno partnerstvo. Kada je reč o poljoprivredno-prehrambenom sektoru, navedeno je da će Indija smanjiti carine na uvoz pojedinih proizvoda iz EU, među kojima su vino, pivo i maslinovo ulje, što bi trebalo da otvori prostor za rast izvoza iz Evrope na tržište koje brzo raste.

Brisel je saopštio da će sporazum podržati investicione tokove, poboljšati pristup tržištima i produbiti integraciju lanaca snabdevanja. U delu procena navodi se da bi proizvođači robe poput čaja, kafe, začina i prerađene hrane mogli da imaju koristi od sporazuma, ali i da je Delhi „razborito zaštitio osetljive sektore“, kao što su mlečni proizvodi, žitarice, živina, sojino brašno, određeno voće i povrće, balansirajući rast izvoza sa domaćim prioritetima. Istovremeno, pojedini analitičari ukazuju da bi izazovi mogli da se pojave u fazi primene, posebno u vezi sa usklađenošću sa propisima i standardima EU.

”Brisel ima veoma stroge propise, na primer, o životnoj sredini. Ona je jedan od lidera kada su u pitanju mehanizmi za zamenu ugljenika“, rekla je ekonomistkinja Mitali Nikore, dodajući da indijski proizvodni sektor „možda nije u potpunosti spreman“ za takve zahteve, ali da je ključno preduzeti korake ka poboljšanjima. „To je više prilika nego izazov“, ocenila je ona.

U Evropskoj uniji, sporazum se tumači i kao način da se obezbedi izvesna sigurnost, pa i element bezbednosti, u uslovima ekonomskih pritisaka i globalnih neizvesnosti. Endru Smol, direktor za Aziju u Evropskom savetu za spoljne odnose, ocenio je da se očekuje da će Nemačka i Francuska biti među većim korisnicima dogovora, iako ovo nije „supermaksimalno ambiciozna“ verzija sporazuma koja je u prošlosti zamišljana.

On naglašava da se sporazum posmatra kao temelj, a ne kao konačno odredište, jer EU nastoji da iskoristi potencijal ogromne i brzo rastuće indijske ekonomije: „Zaista se shvata kao osnova za buduće bilateralne odnose.“

Pored trgovinskih odredbi, Delhi i Brisel su se saglasili i da u vrlo kratkom roku ublaže ograničenja za razmenu profesionalaca između Indije i EU, što se tumači kao signal šireg produbljivanja odnosa.

”Ovo je najveći indijski sporazum o slobodnoj trgovini“, rekao je Modi, navodeći da će dogovor „olakšati pristup evropskim tržištima indijskim poljoprivrednicima i malim preduzećima“, kao i da će podstaći proizvodni i uslužni sektor i inovativna partnerstva.

Zvanično potpisivanje sporazuma očekuje se kasnije ove godine, nakon što ga odobre Evropski parlament i države članice EU. U tom kontekstu pominju se i politički rizici ratifikacije, imajući u vidu da je Evropski parlament nedavno odbio još jedan veliki trgovinski dogovor EU sa Merkosur (Mercosur) blokom južnoameričkih zemalja. Ipak, sporazum sa Indijom se smatra manje spornim jer, kako ocenjuje Smol, „zaobilazi osetljiva pitanja za obe strane“.

Copa i Cogeca: Sporazum EU–Indija otvara tržište, ali štiti najosetljivije sektore evropske poljoprivrede

Ubrzo nakon objave dogovora, oglasile su se i najveće evropske poljoprivredne organizacije Copa i Cogeca, koje su pozdravile zaključenje sporazuma EU–Indija, ocenivši ga kao „značajan i pažljivo uravnotežen“ korak za agri-food trgovinu. Prema njihovim navodima, sporazum unapređuje pristup velikom tržištu u rastu, uz jasno prepoznavanje potrebe da se zaštite najosetljiviji delovi evropske poljoprivrede i njen proizvodni model.

Copa i Cogeca podsećaju da Indija, sa oko 1,45 milijardi potrošača, predstavlja tržište sa velikim neiskorišćenim potencijalom za izvoz prehrambenih proizvoda iz EU. U saopštenju navode da sporazum predviđa značajno smanjenje ili ukidanje ranije vrlo visokih carina za odabrani set proizvoda – prerađenu hranu, maslinovo ulje, voćne sokove, vino i žestoka pića – čime se, kako ocenjuju, otvaraju nove izvozne mogućnosti za konkurentne farmere i poljoprivredne zadruge iz EU.

Istovremeno, ove organizacije ističu da je Evropska komisija nastojala da otvaranje tržišta ne ugrozi otpornost poljoprivrede. Kao ključan element navode izuzimanje najosetljivijih proizvoda iz liberalizacije, uključujući govedinu, šećer, pirinač, živinsko meso i med, što ocenjuju kao pragmatičan i odgovoran pristup.

U saopštenju se naglašava i značaj očuvanja visokih standarda bezbednosti hrane i proizvodnje, kao i jačanja saradnje u oblasti sanitarnih i fitosanitarnih pravila i održivih prehrambenih sistema, kroz poglavlja SPS i SFS koja sporazum sadrži. Copa i Cogeca poručuju da primena sporazuma mora da obezbedi reciprocitet standarda za agri-food proizvode koji se plasiraju na tržište EU, kako bi konkurencija bila fer, a poverenje potrošača sačuvano.

Ove organizacije očekuju i da tekući pregovori o sporazumu o geografskim oznakama porekla dodatno osnaže ukupan rezultat, kroz zaštitu evropskih šema kvaliteta i proizvoda sa dodatom vrednošću na indijskom tržištu.

U složenom globalnom trgovinskom okruženju, Copa i Cogeca ocenjuju da sporazum EU–Indija pokazuje da ambiciozna trgovinska politika može biti usklađena sa zaštitom ključnih poljoprivrednih interesa. Najavili su da će nastaviti da prate proces, uz očekivanje objavljivanja punih tekstova sporazuma i narednih koraka ka ratifikaciji i primeni.