Evropski parlament usvojio je predlog da se trgovinske povlastice za određene poljoprivredne proizvode iz zemalja Zapadnog Balkana produže do 2030. godine, čime se obezbeđuje stabilan okvir za izvoz i kontinuirani pristup tržištu Evropske unije
Produženje je deo šire strategije EU za jačanje ekonomskih veza sa regionom i u potpunosti je usklađeno sa novim Planom rasta za Zapadni Balkan, čiji je cilj brža integracija regionalnih ekonomija u jedinstveno tržište EU.
Velika podrška u Evropskom parlamentu
Za izveštaj izvestioca Krisа van Dajkа, kojim se predlaže produženje uredbe o izuzetnim trgovinskim merama, glasalo je 543 poslanika, dok je 72 bilo protiv, a 22 uzdržano. Ovakav rezultat ukazuje na snažnu političku podršku nastavku trgovinskih olakšica, koje su prvobitno uvedene kako bi se pomogle ranjive ekonomije regiona u procesu stabilizacije i pridruživanja.
Produženje uredbe ne nosi dodatne budžetske troškove za EU, jer se zasniva na postojećim mehanizmima i pravilima trgovinske liberalizacije.
Šta produženje konkretno znači za poljoprivredu regiona?
Na snazi ostaju povlastice koje važe do kraja 2025. godine, a sada se produžavaju do 31. decembra 2030. To podrazumeva da će voće i povrće iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije i dalje biti oslobođeni specifičnih carina. Takođe, vina iz regiona imaće i dalje pristup globalnoj carinskoj kvoti EU, što je posebno važno za sve brže rastući vinski sektor na Zapadnom Balkanu.
Prema oceni Evropske komisije, zadržavanje ovih mera važno je za podršku poljoprivrednicima u regionu, stabilizaciju ruralnih ekonomija i dalju integraciju u evropske lance vrednosti. Upravo iz tog razloga Komisija je i preporučila produženje uredbe za još pet godina.
Stabilnost i pravna sigurnost za izvoznike
U saopštenju Evropskog parlamenta naglašava se da produženje uredbe obezbeđuje „kontinuitet, odgovornost i pravnu sigurnost“ za ekonomske operatere iz regiona. Ove mere omogućavaju „ograničen, ali stabilan pristup osnovnom tržištu EU“, dok istovremeno ostaju na snazi mehanizmi monitoringa, uslovljavanja i zaštite evropskog tržišta.
Drugim rečima, region dobija nastavak privilegovanog pristupa, ali uz jasnu poruku da su političke i ekonomske reforme i dalje neophodne za dugoročno članstvo na jedinstvenom tržištu.
Trgovina EU i Zapadnog Balkana sve intenzivnija
Trgovinska razmena EU sa zemljama Zapadnog Balkana nastavila je da raste i 2024. godine je dostigla više od 83 milijarde evra. Evropska unija je daleko najveći trgovinski partner regiona, sa udelom od 78% u ukupnom izvozu i 59% u uvozu ovih zemalja.
Još je značajnije to što je trgovina obuhvaćena upravo ovim izuzetnim merama u periodu 2018–2024. porasla za više od 125% – sa 60,5 miliona evra na 137 miliona evra. Kako ističe izvestilac Van Dajk, ovakav rast potvrđuje da su ove mere doprinele ekonomskom privlačenju regiona i opravdavaju njihovo produženje.
Produženje do 2030. godine važno je i zbog toga što poljoprivredu Zapadnog Balkana karakterišu volatilna tržišta, klimatski rizici, fragmentirana gazdinstva i nedovoljna investiciona snaga. Stabilan pristup tržištu EU, čak i u ograničenom obliku, omogućava proizvođačima da lakše planiraju investicije, povećaju izvoz i unaprede standarde, što dugoročno doprinosi jačanju čitavog sektora.
