Evropska unija nije dostigla ciljeve koje je postavila u oblasti životne sredine, posebno kada je reč o očuvanju biodiverziteta, kvalitetu vazduha i zagađenju bukom, ocenila je danas Evropska agencija za životnu sredinu (EEA). EU bi trebalo da promeni načine proizvodnje i potrošnje ako želi da ostvari te ciljeve, navela je ta evropska agencija u izveštaju o stanju u oblasti životne sredine. Ipak, evropske politike u oblasti životne sredine su donele koristi, ističe se u izveštaju.
“Danas Evropljani uživaju u čistijem vazduhu i vodi, manje otpadaka se odlaže na deponije a više resursa se reciklira”, ocenila je EEA u izveštaju pod naslovom “Životna sredina u Evropi. Stanje i perspektive 2015”.
EU je pokrenula politiku u oblasti životne sredine tokom 1970-tih godina i kao cilj postavila da se do 2050. omogući da se “dobro živi u okviru mogućnosti planete”. Sada je vremenski negde na pola puta, ali je i dalje daleko od cilja.
Posebno su nedovoljavajući rezultati na planu očuvanja biljnog i životinjskog sveta koji, kako se ocenjuje, “nastavlja da propada”. Sa 60% zaštićenih vrsta i 77% nedovoljno očuvanih prirodnih staništa, Evropa nije ni blizu ostvarivanju svog cilja da se do 2020. zaustavi nestajanje vrsta.
Posebno zabrinjava stanje morske flore i faune. Morsko dno se smanjuje, vode su zagađenije i kiselije i naseljavaju ih invazivne vrste. Takođe, iako je prekomeran izlov ribe smanjen u Atlantskom okeanu i Baltičkom moru, stanje je loše u Sredozemnom moru u kome je 91% ribljih populacija bilo izloženo prekomernom izlovu u 2014
U izveštaju se dodaje da se očekuje da u budućnosti posledice klimatskih promena budu još izraženije, kao faktori koji dovode do nestanjanja vrsta.
Konstatuje se da zagađenje vazduha i zagađenje zbukom “i dalje imaju ozbiljne posledice po zdravlje u gradskim sredinama”. U 2011. oko 430.000 preranih smrti u EU bilo je povezano sa izlaganjem finim česticama u vazduhu, dok izlaganje buci svake godine doprinosi tome da najmanje 10.000 osoba prerano umre zbog srčanih oboljenja.
U EU emisije gasova sa efektom staklene bašte su smanjene za 19% u odnosu na 1990. iako su proizvodne privredne aktivnosti porasle za 45%. EU je postavila cilj da do 2030. za 40% smanji te emisije u odnosu na nivo 1990.
Finansijska kriza koja je izbila u 2008. i ekonomske teškoće koje su usledile doprinele su “smanjivanju određenih pritisaka na životnu sredinu”. “Ostaje da se vidi da li će ta poboljšanja biti trajna”, ocenila je EEA.
U izveštaju se poziva na suštinske promene u ishrani, energetici, stanovanju, saobraćaju, finansijama, zdravlju i obrazovanju kako bi ljudi mogli da se izbore za izazovima u oblasti živone sredine.
“Imamo još 35 godina da do 2050. omogućimo život na planeti koja će trajati”, rekao je direktor EEA Hans Brujninks i ocenio da se mora odmah delovati.