Evropska komisija predstavila je novu strategiju istraživanja i inovacija za poljoprivredu i prehrambeni sektor, kojom praktično određuje pravac razvoja evropskog agrara do 2040. godine. U fokusu više nisu samo istraživanja i nove tehnologije, već njihova primena na njivama: otpornost na sušu i klimatske ekstreme, zdravlje zemljišta, efikasnije korišćenje vode i hraniva, biološka rešenja, nove sorte, digitalizacija, veštačka inteligencija i robotika. Važna promena je i namera da poljoprivrednici budu uključeni u razvoj inovacija – i plaćeni za svoje učešće

Evropska komisija je 8. septembra predstavila novi strateški pristup istraživanju i inovacijama za konkurentnu, otpornu i održivu poljoprivredu, šumarstvo, ruralna područja i prehrambene sisteme.

Strategija se zasniva na dva povezana okvira – AgRI 2040, namenjenom poljoprivredi, šumarstvu i ruralnim područjima, i Food 2040, usmerenom na prehrambene sisteme.

Razlog za promenu pravca prilično je pragmatičan. Evropska unija ima snažnu naučnu bazu, ali rezultati istraživanja ne pretvaraju se dovoljno brzo u veću produktivnost, efikasnije korišćenje resursa i tehnologije koje stižu do tržišta i proizvođača.

Istovremeno, evropska ulaganja u agri-food tehnologije pala su čak 67 odsto između 2020. i 2024. godine, dok su ulaganja u SAD i Kanadi bila znatno viša.

To je možda i najvažnija poruka dokumenta: Evropa više ne želi da finansira istraživanje koje ostaje u laboratoriji.

Od „lab to fab“ – inovacija mora da stigne do tržišta

Komisija otvoreno konstatuje da evropski agrobiznis ima problem sa komercijalizacijom inovacija. Mala i srednja preduzeća imaju ograničen investicioni kapacitet, pristup finansiranju je fragmentisan, regulativa složena, a podrška često prestaje upravo u trenutku kada tehnologiju treba iz eksperimentalne faze dovesti do tržišta.

Zato se najavljuju jednostavniji pristup programima, veća upotreba kaskadnog finansiranja, podrška formiranju konzorcijuma, povezivanje različitih izvora finansiranja i brži modeli finansiranja inovacija.

Komisija razmatra i novi „fast-track-to-innovation“ model sa manjim konzorcijumima, kraćim periodom od prijave do odobravanja sredstava i većim uključivanjem farmera, malih i srednjih preduzeća i startapa.

Pominju se i inovacioni vaučeri, Living Labs, pilot-postrojenja i dodatna sredstva za obećavajuća rešenja koja su prošla fazu istraživanja, ali im nedostaje novac za proveru tržišnog potencijala.

Drugim rečima, budući evropski projekti trebalo bi mnogo češće da odgovore na pitanje: ko će ovu inovaciju koristiti i može li od nje da nastane održiv posao?

Farmer više nije samo krajnji korisnik projekta

Za proizvođače je posebno važan deo strategije koji se odnosi na način nastanka inovacija.

Komisija polazi od toga da farmeri lakše prihvataju tehnologije i prakse koje su razvijane zajedno sa njima, testirane u realnim uslovima i praćene savetodavnom podrškom i razmenom iskustava među proizvođačima.

Zato će se nastaviti razvoj multi-actor projekata i Living Labs modela, odnosno testiranje inovacija direktno na farmama i u konkretnim regionima.

Još važnije, Komisija predviđa mogućnost pojednostavljene finansijske podrške kojom bi se obezbedilo pravično priznanje i plaćanje učešća farmera i drugih aktera u projektima.

Podsticaće se i veće uključivanje poljoprivrednih organizacija, zadruga, savetodavnih službi i poljoprivrednih komora.

To je značajna promena u logici evropskih projekata: proizvođač ne bi trebalo samo da dobije gotovu tehnologiju na kraju projekta, već da učestvuje u njenom razvoju i proveri da li ona uopšte funkcioniše u proizvodnji.

Zemljište, voda i hraniva postaju kapital

Među osam preliminarnih oblasti AgRI 2040, prva je posvećena zemljištu, agroekosistemima, vodi i hranivima.

Cilj je razvoj tehnologija i praksi koje povećavaju zdravlje zemljišta, kvalitet i dostupnost vode i istovremeno odgovaraju na eroziju, sušu, dezertifikaciju, gubitak hraniva i biodiverziteta.

Posebno se navode agroekologija, organska proizvodnja, carbon farming, agrošumarstvo i rešenja zasnovana na prirodi.

Važan pravac biće i smanjivanje potrošnje vode i hraniva, njihovo efikasnije korišćenje, kao i razvoj bio-based đubriva, poboljšivača zemljišta i korišćenje ostataka iz poljoprivrede i prehrambene industrije.

Za Srbiju, posle sve izraženijih problema sa sušom i nedostatkom vode, ovaj deo strategije posebno je relevantan. Evropska istraživačka politika očigledno pomera fokus sa pojedinačnih inputa ka upravljanju čitavim sistemom zemljište–voda–hraniva–energija.

Suša menja i pravac oplemenjivanja biljaka

Druga velika oblast odnosi se na biljne proizvodne sisteme.

Prioritet postaje stvaranje klimatski otpornih proizvodnih sistema, posebno prilagođenih suši, zaslanjenosti zemljišta i ekstremnim temperaturama.

Komisija predviđa kombinovanje agronomskih i agroekoloških praksi sa biološkim rešenjima, oplemenjivanjem, biotehnologijom, preciznom poljoprivredom i digitalnim alatima.

Poseban prostor dobija razvoj i ponovno uvođenje otpornih, resursno efikasnih i raznovrsnijih sorti, uključujući zapostavljene i nedovoljno korišćene biljne vrste.

Istovremeno, proteinske kulture dobijaju stratešku ulogu, što je povezano sa nastojanjem EU da smanji zavisnost od uvoza proteinske stočne hrane.

Stočarstvo: bolesti, hrana za životinje i efikasnost

AgRI 2040 posebno izdvaja i stočarstvo.

Istraživanja bi trebalo da doprinesu istovremeno konkurentnosti, zdravlju i dobrobiti životinja, smanjenju uticaja proizvodnje na životnu sredinu i razvoju preciznog stočarstva.

Među prioritetima su nove intervencije, terapije i vakcine protiv važnih bolesti i zoonoza, jačanje biosigurnosti, racionalna upotreba antimikrobnih sredstava, ali i razvoj održivijih izvora hrane i hraniva za životinje.

Geopolitička dimenzija je ovde vrlo jasna: EU želi da smanji zavisnost od uvoza ključnih inputa, uključujući proteinsku hranu za životinje, vitamine i aminokiseline.

AI, dronovi i roboti – ali i za male farme

Digitalizacija više nije izdvojena tehnološka tema već jedna od osam glavnih oblasti AgRI 2040.

Komisija navodi veštačku inteligenciju, uključujući generativni AI, robotiku, dronove, softverske alate, daljinsku i proksimalnu detekciju, proširenu i virtuelnu realnost.

Posebno je značajno što se insistira da digitalna rešenja moraju biti dostupna i malim i srednjim gazdinstvima i ruralnim preduzećima, a ne samo velikim sistemima.

AI bi trebalo da smanjuje administrativno opterećenje, poboljšava proizvodne rezultate, olakšava pristup znanju i omogućava brže odlučivanje na osnovu prediktivnih podataka.

Ali Komisija uvodi i važan uslov: proizvođačima moraju biti pokazani stvarni troškovi i koristi digitalnih tehnologija, uz obuku, savetovanje i podršku potrebnu za njihovu svakodnevnu primenu.

Jačanje pozicije farmera u lancu vrednosti

Možda najzanimljiviji deo dokumenta za poljoprivrednike dolazi pod naslovom „jači agri-food lanac vrednosti“.

Komisija eksplicitno govori o razvoju znanja i alata koji treba da ojačaju položaj farmera u lancu snabdevanja, uključujući odgovor na rast troškova proizvodnje.

Podržavaće se prerada i prodaja na gazdinstvu i lokalnom nivou, kratki i regionalni lanci snabdevanja, novi poslovni modeli i inovacije koje omogućavaju da veći deo vrednosti proizvoda ostane kod primarnog proizvođača.

Upravo ovaj deo pokazuje da Brisel pitanje konkurentnosti više ne posmatra samo kroz prinos po hektaru. Inovacija treba da popravi i ekonomsku poziciju proizvođača.

Šta ovo znači za Srbiju?

Dokument formalno definiše budući pravac EU politike istraživanja i inovacija, ali je značajan i za Srbiju.

Prvo, budući pozivi kroz Horizon Europe i povezane instrumente sve više će favorizovati projekte koji imaju farmere kao aktivne partnere, demonstracione farme, Living Labs, praktično testiranje i merljive ekonomske rezultate.

Drugo, teme poput zdravlja zemljišta, upravljanja vodom, agroekoloških praksi, bioloških inputa, klimatski otpornih sorti, digitalizacije i lokalnih lanaca vrednosti verovatno će biti sve zastupljenije u evropskim programima.

Treće, Srbija i Zapadni Balkan nisu izvan ovog sistema. Komisija u dokumentu posebno navodi saradnju sa Zapadnim Balkanom kroz inicijativu BIOEAST kao deo buduće istraživačke saradnje.

Za domaće fakultete, institute, kompanije, organizacije i proizvođače to znači da će vredeti pratiti ne samo klasične konkurse za poljoprivredu već i pozive koji povezuju nauku, tehnologiju, demonstracione farme, savetodavne službe i tržište.

Od istraživanja ka primeni

Najveća promena koju donosi AgRI 2040 možda se zato ne nalazi ni u jednoj pojedinačnoj tehnologiji.

Evropska komisija pokušava da promeni način na koji se inovacije finansiraju: od projekta koji završava izveštajem ka projektu koji završava proizvodom, tehnologijom, novim poslovnim modelom ili praksom koja se zaista koristi na farmi.

AgRI 2040 trebalo bi da bude okvir koji povezuje finansiranje, istraživanje, savetodavne službe i proizvođače, uz jačanje AKIS sistema i širenje agroekoloških pristupa.

Prvih osam oblasti još nisu konačne. Evropska komisija će ih dodatno razrađivati sa zainteresovanim stranama na EU AgRI 2040 konferenciji 24. i 25. septembra 2026. godine.

Za poljoprivrednike je, međutim, pravac već prilično jasan: manje inovacija „za farmere“, a više inovacija razvijenih sa farmerima – na njivi, u štali i sa jasnom računicom da li se njihova primena isplati.