Evropska komisija pripremila je preporuke za 27 strateških planova Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) za 27 zemalja članica Evropske unije
Komisija je svakoj zemlji EU dala specifične sugestije kako bi pomogla u izradi njihovih nacionalnih strateških planova ZPP-a identifikujući ključne oblasti na koje bi se zemlje članice EU trebale usredsrediti. Sve se to radi kako bi se osiguralo postizanje devet specifičnih ciljeva ZPP, odnosno da bi se doprinelo implementaciji zelenog dogovora i strategije ”Od njive do viljuške“ (Farm to Fork).
Reforma ZPP-a privodi se kraju, a plan je bio da se završi pre početka programskog razdoblja 2021-2027.
Nova poljoprivredna politika usredsređena je na održivi razvoj poljoprivrede i kvalitet života u ruralnim područjima. Kada je o strategiji “Od njive do viljuške” reč, ona leži u osnovi Evropskog zelenog dogovora, kao jedan od važnijih ciljeva da prehrambeni sistem bude zdrav, održiv i ekološki prihvatljiv.
Evropska komisija je 2018. iznela svoj predlog buduće ZPP koji se sastojao od tri uredbe: uredbe o strateškom planu ZPP-a, horizontalne regulacije i izmena i dopuna uredbe o zajedničkom uređenju tržišta. Ključni element predloga Komisije je da će za period 2021. – 2027. najmanje 30 odsto ukupnih izdataka EU doprineti klimatskim akcijama. ZPP treba da doprinese ovom cilju sa 40 odsto svojih ukupnih troškova.
Poboljšani uslovi koje je predložila Komisija povezuju direktna plaćanja i određene mere ruralnog razvoja sa novim načinom rada, sa više poljoprivrednih praksi i standarda koji su prihvatljiviji za životnu sredinu i klimu poznatiji kao ”Zakonski zahtevi za upravljanje (SMR)“ i ”Dobri poljoprivredni i ekološki uslovi“ (GAEC).
Potpuno nova karakteristika su takozvane obavezne eko-šeme u prvom stubu, koje su godišnje obaveze i isplate namenjene nagrađivanju poljoprivrednika što su otišli još dalje u primeni održive poljoprivredne prakse (npr. agroekologija, precizna poljoprivreda…).
Konačno, Komisija predlaže ograničavanje 30 odsto izdataka za ruralni razvoj za obaveze upravljanja životnom sredinom i klimom. Kroz takve mere, ZPP će poljoprivredu staviti u središte evropskog zelenog dogovora.
Kada je o direktnim plaćanjima farmerima reč, podrška prihodu ostaće suštinski deo ZPP-a, a direktna plaćanja će i dalje biti zasnovana na veličini farme u hektarima. Međutim, budući ZPP mora dati prioritet malim i srednjim farmama i podstaći mlade poljoprivrednike da se pridruže toj profesiji.
