EU nastoji da predupredi posledice ruskog embarga na uvoz velikog broja prehrambenih proizvoda iz Unije. Evropska komisija priprema vanrednu pomoć proizvođačima breskvi i nektarina delom i zbog ruskog embarga, a stručni panel bi trebalo da ove nedelje osmisli plan kako da se pomogne evropskim poljoprivrednicima pogođenim zabranom.
Od trgovinskog rata između EU i Rusije najviše koristi bi mogla da ima Latinska Amerika, ali i Belorusija i Turska, piše dnevnik Fajnenšal tajms i dodaje da zvaničnici EU planiraju da razgovaraju sa latinoameričkim zemljama poput Brazila ili Čilea kako bi ih ubedili da ne koriste situaciju. EU je 2013. izvezla u Rusiju poljoprivrednih proizvoda, uključujuči hranu i neprerađene proizvode, u vrednosti od oko 12 milijardi evra.
Stručnjaci 28 članica EU razmotriće 14. avgusta posledice zabrane izvoza prehrambenih proizvoda u Rusiji i mogućnost preusmeravanja izvoza za pogođene sektore na druga tržišta. Taj panel je formiran pošto je Moskva 7. avgusta na 12 meseci zabranila uvoza prehrambenih proizvoda iz EU.
Kako je najavio francuski ministar poljoprivrede Stefan Le Fol (Stephane Le Foll), ako bude potrebno, posle toga će biti sazvan neformalni sastanak ministara poljoprivrede EU.
Podaci evropske statističke službe Eurostat pokazuje da će zbog embarga EU izgubiti 12 milijardi evra, što je oko 10% ukupnog izvoza poljoprivrednih proizvoda van Unije. Embargo će pogoditi i ruske potrošače pošto Ruisija udeo u EU u uvozu hrane u Rusiju viši od 40%, piše portal EUobzerver.
Moguća finansijska pomoć
Evropska komisija u okviru Zajedinčke poljoprivredne politike raspolaže sa 420 miliona evra koji se mogu koristiti za naknadu štete poljoprivrednicima, ali zvaničnici smatraju da je još rano reći da li će se taj fond koristiti za naknadu štete zbog ruskog embarga.
“Smatramo da je još suviše rano da razgovaramo o konrektnim sumama”, rekao je novinarima 11. avgusta portparol Evropske komisije Rodžer Vejt (Roger Waite).
On je dodao da evropski izvoznici jesu izgubili jedno tržište ali da bi zato mogli da se rpeusmere na druge tržišta.
Zvaničnici Poljske, Bugarske i Finske već su najavili da će tražiti odštetu od Evropske komisije za svoje poljoprivrednike pogođene zabranom.
Evropski komesar za poljoprivredu Dačijan Čološ (Dacina Ciolos) je, predstavljajući mere podrške proizvođačima breskvi i nektarina, međutim rekao da neće oklevati da pomogne drugim sektorima pogođenim ruskim embargom.
“Pažljivo pratimo tržište i neću oklevati da učinim isto kako bih pomogao i drugim sektorima koji zavise od izvoza u Rusiju, ako to bude neophodno”, dodao je komesar za poljoprivredu.
Podrška proizvođačima breskvi i nektarina
Evropska komisija je najavila vanrednu pomoć proizvođačima breskvi i nektarina koji su pogođeni nepovoljnim vremenskim uslovima, ali i ruskom zabranom uvoza hrane iz EU. U Briselu ističu da se o toj pomoći razgovaralo i pre ruskog embarga a da je odluka Moskve samo ubrzala potrebu za preduzimanje neophodnih mera podrške.
Evropska komisija planira da plati i povuče s tržišta 10% tog voća umesto uobičajenih 5% i besplatno ga podeli školama, bolnicama i zatvorima, rečeno je BBC-iju u Evropskoj komisiji. Smanjenje ponude trebalo bi da poveća cenu tog voća.
Sredstva za otkup voća će biti izdvojena iz poljoprivrednog fonda i očekuje se da će ova mera koštati EU oko 30 miliona evra, javlja BBC.
I pre uvođenja ruskog embarga na poljoprivredne proizvode iz EU, proizvođači breskvi i nektarina bili su u teškoćama jer je blago proleće podstaklo prinos, ali je potražnja na tržištu voća opala pošto je leto svežije i vlažnije nego obično.
EU godišnje proizvede 2,5 miliona tona breskvi i 1,2 miliona tona nektarina, a najveći proizvođači su Italija, Španija, Francuska i Grčka.
Vrednost prošlogodišnjeg izvoza voća iz EU u Rusiju bila je 1,07 milijardi evra, zbog čega je to prvi poljoprivredni izvozni sektor, ispred mlečnih proizvoda i mesa, piše BBC.
FT: EU planira da razgovara sa lationameričkim zemljama
Dnevnik Fajnenšal tajms (Financial Times, FT) piše da EU planira da razgovara sa zemljama poput Brazila i Čilea kako bi ih ubedila da ne koriste zabranu za evropske poljoprivredne proizvode za plasman svojih na rusko tržište.
Više zemalja i trgovačkih grupa u Južnoj Americi je ocenilo da odluka Moskve predstavlja dobru priliku za njih. Brazil je odobrio izvoz piletine, svinjetine i govedine u Rusiju iz 90 novih farmi, dok bi Čile mogao da nadomesti odsustvo evropske ribe na ruskom tržištu.
To izaziva zabrinutost u Briselu. “Razgovaraćemo sa zemljama koje bi mogle da eventualno zamene naš izvoz kako bi im rekli da očekujemo da ne izvlače nepošteno korist iz sadašnje situacije”, rekao visoki zvaničnik EU na brifingu o situaciji u Ukrajini.
On je rekao da može da razume da pojedinačne kompanije sklope nove ugovore sa Rusijom ali da će biti “teško opravdati” ako zemlje krenu u diplomatsku inicijativu kako bi popunile prazninu na tržištu.
Drugi zvaničnik EU je rekao da će ti razgovori biti više politički kako bi se istakao značaj jedinstvenog međunarodnog fronta za podršku Ukrajini, a ne da bi se iznele konkretne pravne primedbe zbog izvoza hrane u Rusiju.
Kako piše FT, za razliku od diplomata evropski zvaničnici nadležni za poljoprivredu su optimističniji. Jedan zvaničnik je rekao da će svaka zemlja koja preusmeri izvoz na Rusiji verovatno stvoriti novo tražište za EU.
EurActiv