Najava Evropske komisije o smanjenju budžeta za Zajedničku poljoprivrednu politiku nakon 2027. izazvala je burne reakcije širom Evrope. Poljoprivrednici strahuju da bi rezovi mogli ugroziti opstanak porodičnih gazdinstava i održivost ruralnih područja, dok Komisija tvrdi da će podrška ostati stabilna. Protesti u Briselu pokazali su da poljoprivreda ostaje jedno od najosetljivijih pitanja evropske politike

Evropska komisija je u sredu predstavila nacrt višegodišnjeg budžeta EU posle 2027. godine, u kojem su planirani značajni rezovi sredstava za Zajedničku poljoprivrednu politiku (CAP) – sa dosadašnjih 386,6 milijardi evra na 300 milijardi. Ova najava izazvala je talas negodovanja među poljoprivrednicima i organizacijama širom Evrope, koji su u Briselu protestovali zbog, kako navode, direktnog udara na budućnost porodičnih gazdinstava i ruralnih zajednica, prenosi portal EUpravo zato.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen negirala je da se radi o oduzimanju sredstava poljoprivrednicima, naglašavajući da su fondovi za ruralni razvoj i druge programe i dalje dostupni, ali u okviru različitih budžetskih linija. Ipak, to objašnjenje nije umirilo poljoprivredni sektor. Prema njihovim rečima, najavljeno smanjenje od preko 20 odsto, bez uračunate inflacije i rastućih troškova proizvodnje, predstavlja ozbiljnu pretnju opstanku evropske poljoprivrede.

Oko 500 predstavnika poljoprivrednih sindikata i organizacija iz Belgije, Francuske, Italije, Španije, Grčke, Austrije, Irske, Poljske, Srbije i drugih zemalja okupilo se u Briselu na protestima koji su započeli na Trgu Luksemburg, a završili se ispred zgrade Evropske komisije. U simboličnoj poruci, demonstranti su ostavili desetine pari radnih čizama na ulazu u zgradu Komisije, poručujući da se poljoprivreda ne može voditi bez stabilne i predvidljive finansijske podrške.

Filip Duvivier, predsednik belgijske organizacije FWA, izjavio je da se ”budžetski rezovi ne mogu svesti na tehničke korekcije“, već predstavljaju političku odluku koja ugrožava osnovne vrednosti evropske solidarnosti. “Bez snažnog zajedničkog budžeta, nema ni budućnosti za evropska sela,” upozorio je.

Evropski komesar za poljoprivredu Kristof Hansen branio je predlog Komisije, tvrdeći da će 300 milijardi evra predstavljati zakonski zaštićeni prag, koji ne može biti preusmeren na druge prioritete, poput odbrane ili digitalne transformacije. ”U novcu koji ide direktno u džepove poljoprivrednika nema smanjenja“, rekao je Hansen, dodajući da je dobar deo sredstava prebačen u druge budžetske linije, ali da i dalje ostaje u funkciji ruralnog razvoja.

Međutim, kako upozoravaju iz evropske krovne organizacije COPA-COGECA, koja okuplja poljoprivrednike i zadruge, većina sredstava za ruralni razvoj takođe završi kod poljoprivrednika – kroz investicije, podsticaje za održivu i organsku proizvodnju, te podršku onima koji rade u nepovoljnim uslovima. U tom kontekstu, najavljeni rezovi se posmatraju kao ozbiljan gubitak, posebno za mala i srednja gazdinstva.

U Evropskom parlamentu, poslanici iz svih većih političkih grupa izrazili su nezadovoljstvo predlogom, upozoravajući da bi slabija finansijska podrška poljoprivredi mogla ugroziti prehrambenu bezbednost, klimatske ciljeve i održivost ruralnih područja. Hansen je odgovorio da države članice mogu dopuniti sredstva iz sopstvenih nacionalnih budžeta, ali farmeri ostaju skeptični, posebno u siromašnijim i manje konkurentnim regionima.

U protestima u Briselu učestvovali su i predstavnici poljoprivrednih organizacija iz Srbije, kao znak solidarnosti i upozorenja da bi slični izazovi mogli uticati i na zemlje koje su u procesu pridruživanja EU. Kako navode učesnici iz Srbije, buduće članice moraju se uključiti u rasprave o finansiranju agrara na vreme, jer će uslovi pod kojima se sprovodi Zajednička poljoprivredna politika direktno uticati na konkurentnost i održivost njihove proizvodnje.

U danima nakon objave, dan kada je budžet predstavljen već se u medijima i među protestantima naziva “crnom sredom za evropsku poljoprivredu“.

Iako predlog još nije konačan i predstoje višemesečni pregovori u institucijama EU, jasno je da će Zajednička poljoprivredna politika i njen budžet biti jedno od najspornijih pitanja u novom finansijskom okviru Unije.