Evropska unija ide ka strožim pravilima za poljoprivredne proizvode iz trećih zemalja, sa ciljem da se standardi koji važe za evropske proizvođače u većoj meri primenjuju i na uvoz. Za Srbiju, kojoj je EU najvažnije izvozno tržište za hranu, to bi moglo da znači dodatna ulaganja već na samom gazdinstvu – od načina upotrebe pesticida do uslova držanja životinja i sledljivosti proizvodnje
Evropska komisija je u svojoj Viziji za poljoprivredu i hranu najavila snažnije usklađivanje proizvodnih standarda za uvoznu robu, kako stroga pravila koja važe za proizvođače u EU ne bi dovodila evropske poljoprivrednike u nepovoljniji položaj. Posebna pažnja usmerena je na najopasnije pesticide zabranjene u Uniji, kao i na dobrobit životinja.
To, međutim, ne znači da je već uvedeno jedno univerzalno „mirror“ pravilo za svu robu iz trećih zemalja. Evropska komisija trenutno priprema i razmatra izmene propisa, dok je za 2026. i 2027. najavljeno i 50 odsto više kontrola u zemljama van EU i 33 odsto više provera na graničnim kontrolnim mestima Unije.
Više neće biti važan samo proizvod, već i kako je proizveden
Agrarni analitičar Žarko Galetin za portal EUpravo zato ocenjuje da Srbija, zbog snažne trgovinske i ekonomske povezanosti sa EU, nema mnogo prostora da zanemari ovaj pravac evropske politike.
„Naša orijentacija, u političkom i ekonomskom smislu, prema Evropskoj uniji nameće kao imperativ neke stvari koje moramo da prilagodimo, da se uskladimo sa standardima i uslovima Evropske unije“, navodi Galetin.
Razlog, kaže, nije samo politički, već pre svega ekonomski, jer je EU najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije, a domaća prehrambena industrija i poljoprivreda značajan deo proizvodnje plasiraju upravo na evropsko tržište.
Suštinu takozvanog „mirror“ ili principa reciprociteta Galetin vidi u nastojanju da se od proizvoda iz trećih zemalja traže uslovi slični onima koje moraju da ispune farmeri u EU.
„Ne samo u pogledu kontrole uvoznog proizvoda kao takvog, već i u pogledu načina na koji se taj proizvod proizvodi u zemlji izvoza“, objašnjava on.
Trenutno sva uvezena hrana već mora da poštuje evropske maksimalno dozvoljene nivoe ostataka pesticida, a pošiljke koje ih prekorače odbijaju se na granici. Komisija, međutim, želi da ode korak dalje i za najopasnije pesticide više približi standarde same proizvodnje onima koji važe u EU.
Od pesticida do uslova držanja životinja
Za proizvođače voća i povrća to bi moglo da znači još strožu kontrolu sredstava za zaštitu bilja koja se koriste tokom proizvodnje.
Galetin podseća da su se i ranije dešavala vraćanja pošiljaka voća sa evropskih granica zbog nedozvoljenih ostataka pesticida ili drugih neusaglašenosti. Novi pristup, smatra on, dodatno će povećavati značaj evidencije i kontrole čitavog procesa proizvodnje.
„Možete da proizvedete višnju ili malinu koja na fitosanitarnoj kontroli ne pokaže ništa nedozvoljeno. Međutim, EU sve više postavlja pitanje – hajde da vidimo kako vi taj proizvod proizvodite u svojoj zemlji“, kaže Galetin.
Kod proizvoda životinjskog porekla deo takvog sistema već postoji: zemlje koje izvoze određenu robu u EU moraju da imaju odgovarajuće kontrolne sisteme, sledljivost i garancije da proizvodni lanac ispunjava evropske zahteve. Od 3. septembra 2026. primenjuju se i dodatni zahtevi povezani sa zabranom korišćenja određenih antimikrobnih lekova kod životinja čiji proizvodi ulaze na tržište EU.
Galetin očekuje da bi upravo stočarska proizvodnja mogla da zahteva najveća ulaganja, jer standardi obuhvataju objekte, prostor i uslove držanja životinja, ali i skladištenje i upravljanje stajskim đubrivom.
„Prva posledica koju će naši poljoprivrednici osetiti jeste kod stočarske proizvodnje. Jednostavno, moraće da se prilagođavaju evropskim standardima“, smatra on.
Manje pesticida može značiti i veći proizvodni rizik
Promene bi mogle da budu zahtevne i za biljnu proizvodnju. Evropska komisija posebno razmatra princip prema kojem se najopasniji pesticidi zabranjeni u EU zbog zdravstvenih ili ekoloških razloga ne bi mogli posredno vraćati na evropsko tržište kroz uvezenu hranu. Procena uticaja takvog pristupa pokrenuta je krajem 2025, dok se dalje izmene pravnog okvira još razmatraju.
Galetin upozorava da ograničavanje određenih sredstava može imati i proizvodne posledice.
„Ako ih ne primenjujete, verovatno će to uticati na prinos nekih bitnih kultura. Možda će biti manji prinos zbog pojave bolesti koje ranije niste imali u toj meri, jer ih niste mogli tretirati preparatima koje ste ranije koristili“, kaže on.
S druge strane, cilj takvih standarda jeste bezbednija hrana i manji uticaj poljoprivrede na zdravlje ljudi, životnu sredinu i biodiverzitet.
Prilagođavanje počinje na gazdinstvu, a ne na granici
Za srpske proizvođače najveća promena mogla bi da bude upravo u tome što usklađivanje sa zahtevima evropskog tržišta sve više počinje u procesu proizvodnje, a ne tek proverom gotove robe pred izvoz.
To podrazumeva preciznije evidencije i sledljivost, kontrolisanu upotrebu sredstava za zaštitu bilja, prilagođavanje objekata i načina držanja životinja, ali i dodatna ulaganja u infrastrukturu i opremu.
„To je nešto što će u startu povećati troškove našim poljoprivrednim proizvođačima. Moraju da imaju infrastrukturu koja će im omogućiti proizvodnju usklađenu sa proizvodnjom njihovih evropskih kolega“, ocenjuje Galetin.
Za domaću poljoprivredu zato ključno pitanje neće biti samo da li može da proizvede dovoljno i po konkurentnoj ceni, već i da li može da dokaže da je proizvod nastao po pravilima tržišta na koje želi da ga proda.
A kako EU istovremeno pojačava kontrole u trećim zemljama i najavljuje dalje približavanje standarda za domaću i uvoznu robu, taj zahtev mogao bi u narednim godinama da postane sve važniji i za srpske izvoznike.
