Evropska unija napravila je važan korak ka reformi agroprehrambenog sektora — pregovarači Evropskog parlamenta i Saveta postigli su politički dogovor o izmenama zakonodavstva koje uređuje zajedničku organizaciju tržišta za poljoprivredne proizvode
Cilj reformi je da se reši dugogodišnja neravnoteža snaga između poljoprivrednih proizvođača, s jedne strane, i prerađivača i trgovaca, s druge. U praksi, mnogi poljoprivrednici danas dobijaju tek mali deo konačne tržišne vrednosti onoga što proizvode.
„Ovaj dogovor predstavlja važnu prekretnicu za evropske poljoprivrednike. Jedan od njihovih ključnih zahteva pretvaramo u konkretnu akciju”, izjavio je evropski komesar za poljoprivredu i hranu Kristof Hansen.
Obavezni ugovori i jače udruženo pregovaranje
Jedna od ključnih novina jesu obavezni pisani ugovori pri prodaji poljoprivrednih proizvoda. Ugovori treba da definišu jasne uslove o cenama, rokovima isporuke i plaćanja, čime bi se smanjila neizvesnost kojoj su, posebno manji, proizvođači izloženi svakodnevno.
Dogovor istovremeno jača ulogu proizvođačkih organizacija, olakšavanjem pravila za njihovo osnivanje i priznavanje. Na taj način EU želi da omogući poljoprivrednicima da kolektivno pregovaraju sa velikim kupcima, umesto da svako to čini sam.
Nova pravila za oznake i tržišnu podršku
Zakonodavstvo uvodi i jasnije smernice za dobrovoljne marketinške tvrdnje kao što su „pošteno” ili „kratki lanci snabdevanja”, kako bi se sprečile obmanjujuće prakse.
Predviđena je i mogućnost vanredne finansijske podrške državama članicama u slučaju ozbiljnih tržišnih poremećaja — mehanizam koji bi vladama dao više alata za brzo reagovanje u kriznim situacijama.
Ograničenja za laboratorijski uzgojeno meso
Dogovor sadrži i odredbe o terminologiji za mesne proizvode: nazivi koji se odnose na komade mesa ili životinjske vrste biće rezervisani isključivo za proizvode od zaklanih životinja. To znači da hrana dobijena tehnologijama ćelijskog uzgoja — takozvano „laboratorijsko meso” — neće smeti da koristi te nazive. Izuzetak su opštiji nazivi poput „burger” ili „kobasica”.
Šta sledi
Privremeni dogovor zasniva se na predlozima Komisije iz decembra 2024. godine i u skladu je sa preporukama Strateškog dijaloga o budućnosti poljoprivrede EU. Pre stupanja na snagu, mere moraju formalno odobriti i Parlament i Savet.
Konačni efekti reformi u velikoj meri zavisiće od toga kako će ih primenjivati države članice i koliko će ih akteri u lancu snabdevanja stvarno poštovati.
