Evropska unija je prihvatila odluku Ujedinjenih nacija koja kaže da je blok prekršio međunarodne zakone koji garantuju javnosti pristup pravnim postupcima u vezi sa temama životne sredine. Odluka komiteta UN najviše je obradovala pokret zelenih
Komitet Ujedinjenih nacija je u martu saopštio da je Unija pekršila tzv. Arhus konvenciju sprečavajući građane da odluke EU o životnoj sredini iznese pred sud. Komitet je kao neposredne krivce imenovao i EU zbog nepoštovanja njene regulative iz 2006. i njen Sud pravde zbog povrede pravne filozofije i nauke, kaže se u izjavi Saveta ministara u kojoj se prihvata odluka Komiteta UN.
“EU i njene članice ponavljaju svoju punu posvećenost principima i ciljevima Arhus konvencije o pristupu informacijama, javnom učešću u procesu odlučivanja i pristupu pravosuđu kad je reč o temama iz oblasti životne sredine, kao i nepokolebljivo poštovanje mehanizama usklađenosti (Konvencije),” kaže se u saopštenju Saveta.
Evropska komisija je pokušala da preokrene odluku Saveta o prihvatanju UN zaključka, ali nije uspela jer su je osujetili predstavnici svih 28 zemalja članica.
Odluka komiteta UN najviše je obradovala pokret zelenih. Grupa zelenih aktivista Čista zemlja (CleanEarth), pozdravila je odluku Saveta, dodavši da bi da je usvojen predlog Komisije da se odbije zaključak UN Arhus komiteta to bio najveći skandal od nastanka Konvencije 1998.
“Današnje glasanje je od krucijalne važnosti u borbi da EU prihvati stvarni pristup važećim zakonima. Predlog Komisije bi bio korak unazad od gotovo dve decenije u napretku demokratije u oblasti životne sredine u Evropi,” rekla je advokatica Čiste zemlje Ane Berti (Anaïs Berthier).
Grupa smatra da bi predlog Komisije napravio “tragičan presedan” šaljući jasan signal da Komisija institucije EU izuzima od obaveze usklađivanja sa međunarodnim zakonima, a da samo zemlje EU i druge potpisnice Konvencije treba da osiguraju javnosti pristup pravosuđu.
Komisija je, s druge strane, u izjavi saopštila da “žali” zbog jednoglasne odluke Saveta ministara protiv njenog predloga, ali da ostaje “potpuno posvećena principima i ciljevima Arhaus konvenije”.
Stav EU će biti prezentoan na sastanku potpisnica Arhus konvencije u Budvi, od 11. do 15. septembra 2017.
Čista zemlja je napravila spisak nekih odluka EU koje bi mogle da budu predmet sudskih sporova po odredbama Arhus konvencije: odobrenje jednoj državi članici izuzetak od zabrane korišćenja opasnih hemikalija u pesticidima; određivanje kvota za ribarenje na neodrživo visok nivo; ignorisanje naučnih preporuka uprkos održivih kvota koje je predložila Komisija.
Ane Berti tvrdi da je EU pokazala da uopte ne ceni demokratiju i vladavinu zakona time što konstantno odbija da poštuje pravo ljudi da institucionalne odluke rešavaju na sudu.
Komisija za Evropu UN (UNECE) je donela tzv. Arhus konvenciju – koja je fokusira na interakciju između javnosti i javnih institucija – potpisana je 25. juna 1998. u dankom gradu Arhusu, a na snagu je stupila 30. oktobra 2001. Od marta 2014, Konvencija ima 47 članica – 46 država i EU. Sve strane koje su ratifikovale Konvenciju su iz Evrope i Centralne Azije.
