Očekuje se da će evropska poljoprivredna radna snaga smanjiti za 28 odsto između 2017. i 2030. godine, a paralelno sa tim smanjivaće se i poljoprivredni prihod. Broj poljoprivrednika smanjivaće se u proseku za 3,2% godišnje, te će pasti na 6,6 miliona do 2030. godine
Evropska komisija objavila je dugoročne prognoze za poljoprivredu EU prema kojima se predviđa da će evropska proizvodnja šećera porasti za 12 odsto do 2030. godine, dok bi se izvoz šećera treba udvostručiti. Stalni rast proizvodnje žitarica u EU trebao bi da se nastaviti i rezultira sa novih 40 miliona tona odnosno čak 341 milion tona u 2030. godini. To su dve ključne procene iz izvještaja o izgledima za poljoprivredu EU koji je objavljen u Briselu. Procene govore da bi u spomenutom razdoblju moglo doći do pada korišćenja obradivih površina u EU i to sa 107 miliona hektara koliko je obrađivano u 2017 na 104 miliona hektara u 2030.
Očekuje se da će evropska poljoprivredna radna snaga smanjiti za 28 odsto između 2017. i 2030. godine, a paralelno s tim će se smanjivati i poljoprivredni prihod. Broj poljoprivrednika smanjivaće se u proseku za 3,2% godišnje, te će pasti na 6,6 milijuna do 2030. godine.
Štetan uticaj precizne poljoprivrede na tržište rada
Ovaj pad će podstaći promene u EU agro-prehrambenoj industriji, i bolje mogućnosti za zapošljavanje u drugim sektorima. Ruralna područja već se sada suočavaju sa poteškoćama u stvaranju atraktivnih radnih mesta gurajući migracije prema urbanim centrima. Očekuje se da će se strukturalne promene u evropskoj poljoprivredi nastaviti sa većim ulaganjima u tehnologiju, kao što je ulaganje u preciznu poljoprivredu i digitalnu poljoprivredu. Ti tipovi ulaganja su skupi i na različite načine imaće štetan uticaj na tržište rada jer će zahtevati od poljoprivrednika da poseduju više znanja o tehnologiji a smanjiće potrebu za poljoprivrednim radom, stoji u izveštaju.
Dvostruko veći izvoz šećera
Što se tiče sektora šećera, 2017. je označena kao godina u kojoj su ukinute kvote za ovu proizvodnju zbog čega će doći do drastične promene evropskog tržišta šećera. Kao rezultat toga, očekuje se rast proizvodnje od 12 odsto do 2030. godine, iako će se cene smanjivati. To će dovesti do smanjenja sadašnjeg jaza između cena šećera u EU i svetskih cena, pa bi one mogle doći na oko 40 evra po toni što će posledično uticati na smanjenje uvoza šećera u EU te udvostručenja izvoza.
Evropska proizvodnja žitarica nastaviće sa rastom, te će doći na 341 miliona tona do 2030. godine, s trenutnog nivoa od oko 301 milion tona. Rast će biti podstaknut potražnjom na globalnom tržištu hrane, sve boljim izvoznim mogućnostima te povećanjem industrijske upotrebe žitarica, ali bi cene i dalje mogle biti niske.
Cenovna neravnoteža mleka
Što se tiče tržišta mleka, iako su poslednje godine bile jako teške za mlekare, sada se očekuje da će doći do sve veće globalne potražnje za ovim proizvodima. To će uticati na EU proizvodnju i njen rast nakon ukidanja proizvodnih kvota. Međutim, stručnjaci upozoravaju kako se ipak može očekivati varijabilnost cena na svetskom tržištu te bi kao i do sada često moglo doći do tržišne cenovne neravnoteže.
Stabilna potražnja mesa
Potražnja za mesom trebala bi ostati stabilna u EU i širom sveta, navodi se u izveštaju, pri čemu se očekuje da će do 2030. proizvodnja mesa u EU iznositi 47,5 miliona tona u poređenju sa 47,3 miliona tona u 2017. No, upozorava se kako bi se stočari mogli suočiti sa nižim cenama u idućih nekoliko godina, zbog povećane svetske konkurencije, ali i relativno niskih cena hrane.
Analize su rađene i za tri bitna EU sektora – vino, maslinovo ulje, voće i povrće (jabuke i paradjaz). Ova tri sektora zajedno čine oko 20% evropske poljoprivredne proizvodnje.
Maslinovo ulje
Za sektor maslinovog ulja očekuju se daljnja strukturna poboljšanja i investiranja što će rezultirati većom proizvodnjom. Tome će na ruku ići i rastuća potražnja u svetu čime će se ojačati pozicija EU kao najvećeg svetskog proizvođača i izvoznika maslinovog ulja.
Vino
Što se tiče sektora vina, očekuje se da će potrošnja unutar EU stabilizovati nakon dugog razdoblja pada. Potrošnja vina u EU se smanjila za gotovo tri litre po glavi stanovnika u poslednjoj deceniji, a očekuje da će do 2030. stabilizovati na 25 litara po glavi stanovnika. EU će verovatno održati stalni rast izvoza vina ( + 1,7% godišnje), za koje se očekuje da će do 2030. godine dostići skoro 27 miliona hl. EU je vodeći svetski proizvođač vina sa 160 miliona hl, što predstavlja više od 60% svetske proizvodnje u 2016. godini. Većina vina dolaze iz Italije, Francuske i Španije (80% proizvodnje). Izveštaj takođe predviđa rast izvoza vina, zahvaljujući snažnoj potražnji za vinima sa geografskom oznakom porekla i penušavim vinom.
Jabuka
U sektoru proizvodnje jabuka očekuje se daljnja modernizacija i ulaganja koja će utecati na veće prinose. Proizvodnja jabuka u EU dostigla je više od 12 miliona tona u ovoj godini, uglavnom iz Poljske, Italije, Francuske i Nemačke. Konzumacija svežih jabuka će se stabilizovati do 2030, što će voditi do stabilnije proizvodnje EU i rasta na oko 12,5 miliona tona godišnje. Očekuje se i povećanje prinosa zahvaljujući sve većoj primeni savremenih metoda proizvodnje, zamene starih jabuka novim.
Paradajz
Evropska proizvodnja svežeg paradajza trebala bi ostati stabilna usprkos povećanim prinosima zbog duže proizvodne sezone. Izveštaj predviđa blagi pad potrošnje svežeg paradajza, a potrošnja prerađenog paradajza bi trebala rasti zbog povećane potražnje ovog sastojka brojnih prehrambenih proizvoda.
