Količina zemljišta koje se organski obrađuje u EU u 2022. godini porasla je za 5,1 odsto, dok je prodaja organske hrane smanjena za 2,8 odsto u istoj godini, pokazalo je istraživanje. Odakle ovaj jaz? Javne nabavke u školama i prisiljavanje kompanija da plaćaju ‘skrivene troškove’ konvencionalnih poljoprivrednih proizvoda potrebni su da bi se uravnotežio nesklad između povećanja organski obrađene zemlje i smanjenja prodaje organske hrane, rekao je za EURACTIV Erik Gal, zamenik direktora organizacije za organsku poljoprivredu EU IFOAM
Prema godišnjem izveštaju Istraživačkog instituta za organsku poljoprivredu (FiBL), predstavljenom na Biofach, najvećem sajmu sektora, u Nemačkoj, količina zemljišta koje se organski obrađuje u EU u 2022. godini porasla je za 5,1 odsto, dok je prodaja organske hrane smanjena za 2,8 odsto u istoj godini. Iako je povećanje organske površine u EU pozitivna stvar, potražnja bi mogla stati na put planu EU da do 2030. dostigne 25 odsto poljoprivrednog zemljišta pod organskom proizvodnjom. Ako organsko tržište EU želi da ispuni ciljeve postavljene u dokumentu Evropske komisije vodeća strategija prehrambene politike “od farme do viljuške”, tržište “mora da raste bržom stopom”, navodi se u izveštaju.
Reagujući na izveštaj, Erik Gal, zamenik direktora organizacije za organsku poljoprivredu EU IFOAM je rekao da postoji jaz između potražnje i proizvodnje jer je “potrebno nekoliko godina da se prilagodi proizvodnja”. On je takođe istakao da se organsko tržište, nakon godina “dvocifrenog rasta”, 2022. godine smanjilo kao rezultat inflacije koja je pogurala cene organskih proizvoda.
Gal je dodao da u strategiji Evropske komisije za organsku poljoprivredu “nedostaju dva dela”.
Prvo, dugo odlagani i konačno odbačeni zakon o održivim sistemima ishrane, koji bi, prema njegovim rečima, trebalo da obuhvati i cilj udela organskih proizvoda u javnim nabavkama.
Drugi deo koji nedostaje, rekao je, bilo je uvođenje sistema “pravog obračuna troškova” koji bi izračunao ne samo direktne, već i skrivene troškove prehrambene industrije – kao što je uticaj na životnu sredinu u kojoj kompanija posluje – i učiniti da preduzeća plaćaju za njih.
“Kada bi svi ovi negativni eksterni efekti bili uključeni u cenu proizvoda, konvencionalni proizvodi bi bili skuplji od organskih proizvoda”, rekao je on, pozivajući na politiku koja bi “osigurala da cena hrane odražava uticaj različitih proizvodnih sistema”.
Prema podacima, tržište organskih proizvoda u EU je 2022. godine doživelo pad od 2,8 odsto. Međutim, primetan je rast u zemljama kao što su Estonija (+6 odsto) i Holandija (+4,4 odsto).
