Evropa bi mogla da uštedi 86 milijardi evra kada bi optimalno razvijala kapacitete za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora, odnosno kada bi solarne panele postavljala u zemljama sa više sunčanih dana a vetroturbine u vetrovitijim područjima, ističe se u novom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (SEF). Istovremeno se upozorava na prevelike u odnosu na rast tražnje kapacitete za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Takođe se podstiče stvaranje mehanizma kojim bi se pomoglo kompanijama da pokriju troškove proizvodnje u elektranama na gas i ugalj u danima kada ponuda iz obnovljivih izvora ne može da pokrije tražnju.
Još 34,5 milijardi evra EU bi mogla da uštedi boljom prekograničnom koordinacijom i boljim povezivanjem mreža između zemalja, navodi se u izveštaju koji je američka konsultantska kuća Bejn (Bain) uradila za platformu Svetskog ekonomskom foruma “Budućnost električne energije”. Tu platformu Forum je pokrenuo na skupu u januaru 2014.
Ove godine se Svetski ekonomski forum održava u švajcarskom zimskom centru Davosu od 21. do 24. januara.
U izveštaju se ističe da Španija proizvodi za oko 65% više solarne energije od Nemačke (1.750 kWh po kvadratnom metru godišnje u Španiji prema 1.050 kWh u Nemačkoj) ali da Nemačka ima za oko 600% veće solarne kapacitete od Španije (33 GW prema 5 GW).
Međutim, Španija, iako ima znatno manje vetrovitih dana od zemalja sa severa Evrope, ima instalirane kapacitete za proizvodnju struje iz vetra od 23 GW.
“Takav ne baš optimalan razvoj resursa košta EU 86 milijardi evra više nego da svaka članica investira u za nju najefikasnije obnovljive izvore”, procenjuje se u izveštaju Foruma.
Preterani kapaciteti
Preterana ulaganja u obnovljive izvore energije dovela su do prevelikih kapaciteta, što nepovoljno deluje na profite kompanija.
U poslednjih pet godina u sistem Evropske unije dodato je 130 GW kapaciteta za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora i 78 GW konvencionalnih kapciteta dok je iz upotrebe izašlo samo 44 GW konvencionalnih elektrana. Istovremeno je rast tražnje električne energije u Evropi između 2007. i 2012. stagnirao prema godišnjem rastu od 2,7% u proseku beleženom ranije, od sedamdesetih godina prošlog veka. Kao rezultat toga, povraćaj na investirani kapital smanujen je za 4,8 procentnih poena, na oko 6%.
Kako se navodi, slabljenje tražnje struje u SAD u posmatranom periodu bilo je kao u EU ali je povlačenje starih elektrana iz upotrebe bilo mnogo brže. Tako je korist od obnovljivih kapciteta bila veća i kompanije su očuvale svoje profite.
U izveštaju se podržava industrija koja traži sistem po kome bi se kompanijama plaćala kompenzacija za držanje proizvodnih kapaciteta na “stendbaju” ali i priznaje da tek treba postići konsensus o optimalnom mehanizmu za obezbeđenje pouzdanosti i fleksibilnosti.
Prema tom modelu, u danima veće tražnje struje ili sa malo Sunca ili vetra, kompenzacije bi pomogle kompanijama da pokriju troškove proizvodnje u konvencionalnim elektranama, uglavnom na gas i ugalj, kako bi zadovoljile potrebe potrošača.
Kompanijama, poput nemačkih RWE i E.ON, potrebna je vladina pomoć u vidu stvaranja “tržišta kapaciteta” za finansiranje daljeg rada neprofitabilnih elektrana na gas i ugalj. U tim kompanijama smatraju bi taj mehanizam povećao sigurnost snabdevanja, međutim, nemačka kancelarka Angela Merkel nedavno je rekla da ne podržava tu ideju.
EurActiv