EU gotovo svake godine proširuje listu dozvoljenih insekata za konzumaciju, ali se čini da to sve ide nekako sporo. Na dalekom istoku, Africi i Južnoj Americi insekti su odavno deo tamošnjih tradicionanih kuhinja, ali se ostatak sveta i dalje opire njihovom uvođenju u dnevni meni
Docent Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Miloš Petrović kaže da u literaturi može da se nađe podatak da insekte svakodnevno koristi više od dve milijarde ljudi – to su ljudi uglavnom iz daleke Azije i južne Amerike. Poslednje dve godine je priča daleko više u fokusu medija kako u Evropi i na Balkanu. Kaže da je probao sve insekte koji se nalaze na jelovniku, a smatraju se bezbednim po Evropskoj uniji – popci, skakavci, dve vrste brašnara…
”Brašnari imaju najinteresantniji ukus, prijatno biste se iznenadili kakava je tekstura, a kakav je ukus. Ukus najviše podseća na indijski i brazilski orah, a tekstura nas najviše podseća na kvalitetne čvarke“, kaže Petrović za N1.
On objašnjava kako se pripremaju insekti: drže se u hranljivom supstratu od mekinja i pivskog kvasca, posle se ostavljaju 24 sata na izgladnjivanju i oni tada izbacuju sve iz organizma. ”Tada tek pristupate blanširanju – kuvanje na 100 stepeni, tri, četiri minuta i posle blanširanja možete da ih pripremite na način koji želite“, navodi Petrović.
Aleksandar Gavrilović, vlasnik farme insekata iz Hrvatske, inače zaposlen na Veterinarskom fakultetu u Zagrebu, bavi se, takođe, istraživanjem insekata. Gaji dve vrste insekata – cvrčka i larve, a već dugo prave brašno. I ne samo to – rsa saradnicima je razvio tehnologiju za svetlo i tamno pivo od cvrčka. Kaže da zakoni još u Hrvatskoj nisu implementirani, pa ovo što proizvode – dele. Prenosi da su im ljudi kojima su poslužili cvrčke najpre bili uvereni da jedu nešto iz mora.
