Plan Evropske unije da zabrani i najmanje tragove pojedinih opasnih pesticida u uvezenoj hrani mogao bi značajno da smanji uvoz i poveća cene pojedinih proizvoda, pokazuje analiza Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije (JRC). U najnepovoljnijem, hipotetičkom scenariju, kafa bi mogla da poskupi čak 332 odsto, a citrusno voće 82 odsto
Evropska komisija razmatra spuštanje maksimalno dozvoljenih ostataka određenih aktivnih supstanci, čija je upotreba u EU zabranjena zbog zdravstvenih ili ekoloških razloga, na takozvanu tehničku nulu. To bi značilo da bi proizvođači iz trećih zemalja, ukoliko žele da izvoze na evropsko tržište, praktično morali da prestanu da koriste te pesticide, navodi portal Politico.
Prema analizi JRC-a, u krajnjem scenariju u kojem se proizvođači izvan EU ne bi prilagodili novim pravilima, poljoprivredni uvoz Unije mogao bi da bude manji za 41 odsto. Pored rasta cena kafe i citrusa, posledice bi osetili i evropski stočari zbog skuplje uvozne stočne hrane.
I u realističnijim scenarijima, u kojima bi se strani proizvođači delimično ili u većoj meri prilagodili pravilima, istraživači očekuju rast potrošačkih cena i smanjenje uvoza, uz istovremeno povećanje poljoprivredne proizvodnje unutar EU.
Evropski farmeri traže ista pravila za uvoz
Predložena mera deo je paketa za pojednostavljenje pravila o bezbednosti hrane i hrane za životinje, a podržavaju je evropski poljoprivrednici koji već duže traže da proizvodi iz uvoza podležu istim zahtevima kao roba proizvedena u EU.
Ovakav pristup poznat je kao „klauzula ogledala“ – uvođenje zahteva prema kojima bi uvezena roba morala da bude proizvedena uz ograničenja slična onima koja važe za evropske proizvođače.
Pitanje je dodatno dobilo na značaju tokom rasprava o trgovinskom sporazumu EU sa Mercosurom. Evropski poljoprivrednici upozoravaju da ne mogu ravnopravno da konkurišu proizvođačima iz zemalja u kojima su dozvoljene supstance čija je upotreba u Uniji zabranjena.
Sa druge strane, proizvođači iz trećih zemalja tvrde da EU na taj način pokušava da sopstvena proizvodna pravila nametne ostatku sveta, zanemarujući različite klimatske uslove, štetočine i proizvodne sisteme.
Proizvođači van EU upozoravaju na trgovinske barijere
Udruženja poljoprivrednika iz Maroka, Južne Afrike, Kanade, Hondurasa, Brazila i SAD upozorila su da bi nova pravila mogla da otežaju ili onemoguće izvoz brojnih proizvoda u EU.
Predsednik Marokanskog udruženja proizvođača crvenog voća Amine Benani ocenio je da bi izbor mogao da se svede na bobičasto voće dostupno tokom cele godine po prihvatljivoj ceni ili ograničenu ponudu po znatno višim cenama. Prema njegovim rečima, ono što Brisel naziva usklađivanjem standarda u praksi bi moglo da postane trgovinska barijera.
JRC je u analizi identifikovao 18 aktivnih supstanci koje bi potencijalno mogle biti obuhvaćene novim pravilima, sa mogućim uticajem na 235 poljoprivrednih proizvoda iz 86 zemalja.
Komisija još nije utvrdila konačnu listu pesticida. Odluke bi trebalo da se donose pojedinačno, na osnovu procene uticaja, uz razmatranje prehrambene sigurnosti EU i posledica po međunarodnu trgovinu.
Spor i pred Svetskom trgovinskom organizacijom
I Evropska komisija i kritičari predloga saglasni su da su postojeće maksimalne granice ostataka pesticida već postavljene tako da zaštite zdravlje potrošača. Razlika je u tome što Brisel želi da kod pojedinih supstanci uzme u obzir i šire zdravstvene i ekološke razloge zbog kojih su one zabranjene u EU.
Nova politika već izaziva protivljenje trgovinskih partnera. Australija, Kanada, Paragvaj i SAD osporili su pristup EU pred Svetskom trgovinskom organizacijom, dok međunarodna udruženja proizvođača tvrde da postojeći globalni standardi već obezbeđuju bezbednost hrane.
Francuska je, međutim, već krenula korak dalje i na nacionalnom nivou ograničila uvoz pojedinih proizvoda koji sadrže ostatke pesticida čija upotreba nije dozvoljena u EU.
Pred Briselom je zato osetljiva odluka: kako izjednačiti uslove za evropske poljoprivrednike, a da nova pravila istovremeno ne dovedu do manjeg izbora i znatno viših cena hrane za potrošače.
