Evropski parlament je pozvao zemlje EU da što pre donesu zakone koji bi omogućili supermarketima da neprodatu hranu daju u humanitarne svrhe, umesto da je bace. Inicijativa, koja se prelila na Evropsku uniju pokrenuta je u Francuskoj i to od lokalnog odbornika Araša Derambarša, koji je u početku, zgrožen prizorima beskućnika koji svakodnevno preturaju po kontejnerima. On je sakupljao odbačenu hranu iz supermarketa i delio je ugroženima, a zatim pokrenuo peticiju za donošenje pomenutog zakona, koja je imala neočekivano veliki odziv.
Francuski parlament je početkom maja izglasao zakon prema kom trgovački lanci ne smeju više da bacaju i uništavaju neprodate prehrambene proizvode. Supermarketi u Francuskoj (sve prodavnice veće od 400 kvadrata) neprodatu hranu, koja je i dalje jestiva, prema novom zakonu, moraju da poklone dobrotvornim organizacijama, a onaj deo koji nije za ishranu da se prerađuje u hranu za životinje ili u poljoprivredno đubrivo.
Direktorima velikih prodavnica nimalo se, naravno, nije dopada ova kampanja, kao ni činjenica da su predstavljeni kao oni koji tek tako bacaju hranu. Neki od njih su ovu kampanju ocenili negativno tvrdeći da je započeta samo zbog toga da bi se „političari osećali bolje” objašnjavajući da od trgovaca potiče tek pet odsto ukupnog otpada u Francuskoj. Ipak, oko 4.500 supermarketa već je sklopilo ugovore o donacijama, a inicijator Derambarš je, u međuvremenu pokrenuo sličnu peticiju i na nivou Evropske unije, koja je rezultirala pozivom Evropskog parlamenta da sve članice donesu zakone i pridruže se ovoj akciji..
U EU se godišnje baci oko 22 miliona tona hrane koja može da se jede, pokazala je studija istraživačkog centra Evropske komisije koja je zaključila da bi 80 odsto tih namirnica moglo da se sačuva, što bi donelo uštede potrošačima, a koristilo i životnoj sredini.
Istraživanje koje je sproveo Zajednički istraživački centar EK obuhvatilo je pet članica EU – Holandiju, Dansku, Finsku, Nemačku i Rumuniju, u periodu od 1996 do 2005. godine, pošto druge zemlje nisu mogle da pruže pouzdane podatke. Najviše hrane baca se u Velikoj Britaniji. Dnevno to je težina konzerve pasulja po stanovniku, a najmanje u Rumuniji – otprilike jabuka po osobi dnevno, pokazalo je istraživanje čiji su rezultati objavljeni u časopisu „Invajronmental riserč leters”.
Kako je ustanovljeno u ovom obimnom istraživanju, u EU se po stanovniku godišnje ukupno baca između 55 i 190 kilograma hrane. U proseku 123 kilograma, što je oko 16 odsto ukupne hrane koja dođe do potrošača. Računica pokazuje da bi se moglo spasiti čak 97 kilograma bačene hrane po stanovniku godišnje. To se odnosi na jestivi deo namirnica, dok ostaci poput kostiju, ljuspi od jaja ili kora od voća i povrća spadaju u deo čije se bacanje ne može izbeći.
U lancu snabdevanja hranom u EU su potrošači ipak najodgovorniji za bacanje hrane. U istraživanju se zaključuje da treba uputiti ljude kako da racionalnije kupuju i planiraju potrošnju. Ljudi najčešće bacaju voće, povrće i žitarice kratkog veka trajanja, ali je meso to koje sadrži najveće količine azota i vode. U proizvodnji mesa se troše veći resursi tako da i mala sačuvana količina te hrane može imati veliki efekat u smislu očuvanja tih resursa, zaključak je istraživanja.
Metro: Promeniti poreske propise
Kompanija „Metro keš end keri Srbija” u potpunosti podržava inicijativu EU povodom inicijative za donošenje zakona protiv bacanja hrane. „Raspoloženi smo da robu doniramo u humanitarne svrhe, ali u onom trenutu kad bude usklađen i poreski zakon u ovoj oblasti, kažu u ovoj kompaniji”. Prema njihovim rečima u Srbiji posluju u skladu sa Uputstvom za rukovanje otpadom i konfiskatom. Kada je reč o kvarljivoj robi, na dan isteka roka trajanja roba se popisuje i „skida sa stanja”, odlaže se u konfiskate ili komore za neusaglašene proizvode koji su zaključani i pod adekvatnim temperaturnim režimom. Nakon kraćeg perioda se uništavaju. Za uništenje namirnica animalnog porekla (meso, kosti, riba, jaja i sl.) „Metro” ima ugovor sa kafilerijama koje odvoze i uništavaju ovu vrstu otpada, kažu u kompaniji.
Delez: Već razmatramo takvu mogućnost
„I naš cilj je da se u budućnosti praćenje rokova trajanja proizvoda što više uveže sa projektima socijalne odgovornosti. Uvozne proizvode ’Delez’ privatne robne marke (365, ’Delez’) čija je ambalaža blago oštećena tokom transporta najčešće doniramo, jer je reč o potpuno ispravnim proizvodima”, kaže Martina Petrović, pi-ar menadžer „Deleza Srbija”.
Prema njenim rečima, uvođenje doniranja proizvoda čiji je rok trajanja pred istekom ili imaju oštećenu ambalažu, u stalnu praksu, bio bi značajan iskorak u pomoći lokalnoj zajednici.
– Ova praksa je izuzetno razvijena u evropskim zemljama i razmatramo da je sprovedemo na tržištu Srbije, pošto je nevladin sektor pokazao interesovanje za ovu vrstu donacija, kaže Petrovićeva.
U „Delezu” u Belgiji, dodaje, razvijen je jedinstven model saradnje sa nevladinim organizacijama, koje se bave smanjenjem siromaštva, na način što predstavnici ovih organizacija ulaze u prodavnice neposredno po njihovom zatvaranju i sa rafova sklanjaju proizvode kojima je tog dana istekao rok. Ove proizvode uzimaju za automatsko korišćenje.
