Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) upozorila je da se Evropa suočava s alarmantnim gubicima biodiverziteta, nestašicama vode koje ugrožavaju trećinu stanovništva i teritorije, i sve učestalijim klimatskim katastrofama. Ovi podaci deo su najnovijeg izveštaja ”Evropska životna sredina 2025“, najobuhvatnije analize stanja prirode, klime i održivosti na kontinentu, koja se priprema svakih pet godina i obuhvata podatke iz 38 zemalja
Prema izveštaju, više od 80% zaštićenih staništa u Evropi nalazi se u lošem ili vrlo lošem stanju, dok je 60–70% zemljišta degradirano. Biodiverzitet opada u svim ekosistemima – kopnenim, slatkovodnim i morskim – zbog neodrživih obrazaca proizvodnje i potrošnje, naročito u sektoru hrane. Iako su zaštićene površine proširene, sa 26% kopna i 12% mora EU do 2022. godine, EEA upozorava da to ne znači i efikasnu zaštitu prirode.
Posebno zabrinjava stanje vodnih resursa: samo 37% evropskih površinskih voda ima dobar ekološki status, dok degradacija vodnih ekosistema ugrožava otpornost Evrope na suše i poplave. Kao glavni uzrok navodi se poljoprivreda, zbog intenzivne upotrebe zemljišta i hemikalija koje zagađuju reke i podzemne vode.
EEA podseća da je Evropa kontinent koji se najbrže zagreva na planeti. Ekstremne vremenske pojave uzrokovale su ekonomske gubitke od 738 milijardi evra u zemljama članicama EU u periodu 1980–2023, dok su samo od 2021. do 2023. ti gubici premašili 162 milijarde evra. Prosečni godišnji gubici od klimatskih nepogoda u poslednje tri godine bili su 2,5 puta veći nego u prethodnoj deceniji. Istovremeno, 2022. godina donela je rekordne ekstremne vrućine od kojih je, prema procenama, stradalo više od 70.000 ljudi.
”Ne možemo sebi priuštiti da smanjimo naše ambicije u pogledu klime, životne sredine i održivosti. Ono što danas preduzmemo, oblikovaće našu budućnost“, poručila je Leena Ila-Mononen, izvršna direktorka EEA.
Uprkos negativnim trendovima, izveštaj ističe i pozitivne pomake. Evropska unija je od 1990. smanjila emisije gasova sa efektom staklene bašte za 37%, a obnovljivi izvori energije sada čine više od 24% finalne potrošnje. U istom periodu emisije iz industrije i zgrada smanjene su za više od 35%, dok su politike EU dovele do poboljšanja kvaliteta vazduha i 45% manjeg broja prevremenih smrti uzrokovanih zagađenjem česticama.
EEA zaključuje da su inovacije, zelena radna mesta i održive finansije ključni faktori koji mogu pomoći tranziciji ka održivom razvoju, ali upozorava da je vreme za reakciju ograničeno. Evropi je, kako se navodi, potrebna dublja promena odnosa između ekonomije i prirodnog okruženja, jer „prirodni resursi nisu neiscrpni, a njihov gubitak ugrožava i sam temelj evropskog prosperiteta“.
