Evropa se približava gornjoj granici prinosa poljoprivrednih kultura po hektaru jer je gotovo dostignut fiziološki limit biljaka pa nikakvo dodatno đubrenje ili navodnjavanje neće povećati prinose, upozoravaju naučnici.
Britanija i druge zemlje možda neće moći da povećaju količinu hrane koju uzgajaju zbog toga što su mnoge kulture blizu svojih fizičkih granica rasta, upozorio je jedan od vodećih naučnika-analitičara.
“U Francuskoj, Nemačkoj i Velikoj Britaniji, zemljama koje su vodeći proizvođači pšenice u zapadnoj Evropi, malo je porasta prinosa u poslednjih deset godina. I druge će zemlje uskoro doći do gornjih granica u prinosima tih kultura. Poljoprivredno napredne zemlje dolaze do prirodnih limita što nije bilo očekivano u široj javnosti” kaže Lester Brown, predsednik instituta Earth u Washingtonu i bivši naučni savetnik američke vlade za poljoprivedne kulture.
“Prinosi pirinča nisu se u Japanu povećali poslednjih 17 godina. I u Japanu i u Južnoj Koreji prinosi stagniraju na nešto ispod pet tona po hektaru. Kineski prinosi pirinča približavaju se onima u Japanu i uskoro bi mogli početi stagnirati”, dodaje Brown.
Nakon dekada kontinuiranog rasta prinosa po hektaru površina, vlade nisu shvatile značaj zaustavljanja toga trenda i činjenice da će biti puno teže nahraniti dodatnih tri milijarde ljudi koji će na planeti živeti do 2050. godine, kaže Brown.
“Od 1950. prinosi su se u svetu utrostručili ali ti dani su prošlost i trend se usporio. Od 1950. do 1990. godine prinosi žitarica rasli su 2,2 posto godišnje, od tada 1,3 posto godišnje”.
On kaže da dostignuta gornja granica prinosa još nije problem u Evropi ali u Indiji i Kini će biti. Stanovništvo Indije godišnje se povećava za 18 miliona ljudi.
Britanski naučnici potvrđuju Brownove analize.
Guardian
