Ukidanje kvota za proizvodnju mleka u Evropskoj uniji (EU) od 1. januara 2015. godine dovešće domaću mlekarsku industriju u vrlo tešku poziciju, upozorio je danas sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije Nenad Budimović.
„Onog trenutka kada te kvote padnu, bićemo bukvalno pokriveni rekom mleka”, rekao je Budimović na Agrobiznis forumu u PKS, dodajući da država treba da preduzme mere da zaštiti naše mlečno govedarstvo.
On je ukazao da trenutno evropski proizvođači mleka plaćaju penale za to što proizvode više mleka, ali od sledeće godine više neće biti tih ograničenja.
Kao primer za to koliki značaj i posledice može imati uvoz iz EU na tržište Srbije, Budimović je naveo da je u Srbiju za 10 meseci 2014. uvezeno surutke, koja je praktično nus proizvod pri proizvodnji sira, za čak 6,6 miliona dolara.
Kada je reč o domaćem izvozu, prema njegovim rečima, od januara do oktobra ove godine vrednost eksporta poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda bila je 2,4 milijarde dolara, što je 11,7 odsto više nego u istom lanjskom periodu.
Suficit je za deset meseci povećan za 27,9 odsto, i to pre svega zahvaljujući povećanju izvoza proizvoda animalnog porekla – svinjskog mesa i sira fete, objasnio je Budimović.
Takva kretanja, kako je rekao, uslovila je zabrana izvoza proizvoda iz EU na rusko tržište, što je kao „bljesak komete” poguralo naš izvoz naročito u julu, da bi se potom sve vratilo u uobičajene tokove.
Predstavnik kompanije „Elmer Profesional” Đura Grčić smatra da je potrebno da promenimo stav na polju svesti poslovanja i postanemo ravnopravni član na tržištu.
„To možemo postići tako što ćemo ponuditi gotov proizvod, a ne samo sirovinu”, rekao je Grčić.
Ataše za poljoprivredu ambasade Holandije Martin Veger je, na temu zadrugarstva, rekao da u to zemlji postoji duga istorija udruživanja, ali da su marketing, prodaja, promocija i trgovina segmenti koji su uvek efikasniji i bolje idu zajedno.
Što se tiče bezbednosti hrane, Veger je naglasio da kontrolu hrane u Holandiji vrši država, ali da su kompanije indvidualno odgovorne.
Obezbediti standarde kontrole, higijene, zdravlje biljaka i životinja, etiketiranje hrane sve je to u cilju zaštite potrošača i interesa proizvođača, dodao je on.
Tržište, kako je naveo, diktira šta će se proizvoditi, a potrošač zahteva da hrana bude zdrava, bez aditiva i boja, uz održivu proizvodnju i zaštitu životinja.
Učesnicima se obratio i poznati agrarni novinar Zaharije Trnavčević koji je ukazao na značaj uvođenja novih znanja i tehnologija i udruživanja poljoprivrednika kako bi se u potpunosti iskoristili potencijali poljoprivrede koji su, prema njegovoj oceni, ravni značaju nafte za određene zemlje.
On smatra i da treba maksimalno iskoristiti zemljišne resurse, svaki metar kvadratni i da Srbija treba da postane „zelena bašta Evrope”.
Organizator skupa je Udruženje za poljoprivredu, prehrambenu industriju, šumarstvo i vodoprivredu PKS, zajedno sa Međunarodnom Asocijacijom studenata (AIESEC), sa ciljem podizanja nivoa svesti o znacaju i potencijalu poljoprivrede u Srbiji.
„Agrobiznis forum” održava se od 2010. godine i predstavlja vid podsticaja mladima da započnu sopstveni biznis u poljoprivredi ili da se zaposle u ovom perspektivnom privrednom sektoru.
Tanjug
