Sedam evropskih zemalja koje su odobrile oznaku „nutri skor” insistiraju da se ove oznake pojavljuju na što više proizvoda. Belgija, Francuska, Nemačka, Luksemburg, Holandija, Španija i Švajcarska najavile su prošle nedelje da će pokrenuti zajedničke akcije kako bi što veći broj kompanija i maloprodaja usvojilo propise o obeležavanju proizvoda
Na zajedničkom sastanku je odlučeno da će se u praksi saradnja odvijati tako što će po dva predstavnika iz svake zemlje biti deo tela koje će raditi na tome da se oznaka pokaže na što većem broju artikala. Sa druge strane naučno telo bi trebalo da razmatra naučna pitanja i moguće izmene propisa u skladu sa potrebama tržišta. Ovu inicijativu je podržao i BEUC i istakao da je reč o potrebi da se ova praksa usmeri ka što većem broju kupaca. BEUC se i dalje zalaže za to da „nutri skor” postane obavezna oznaka na prednjoj strani pakovanja na proizvodima širom Evropske unije. Inače, do sada je ova oznaka najefikasnija etiketa koja pomaže potrošačima da donesu zdraviji izbor prilikom kupovine.
Od kada je predstavljen u Nemačkoj u novembru 2020. godine, 116 kompanija se već registrovalo za upotrebu nutritivne oznake. U Francuskoj je broj prehrambenih kompanija koje su se obavezale da uvedu „nutri skor” porastao za oko 20 odsto tokom poslednjih sedam meseci (sa 415 u julu 2020. na oko 500 u februaru 2021). Gotovo 94 procenta francuskih potrošača podržava uvođenje nutritivnih oznaka i otprilike je toliko i onih koji bi voleli da ovakvo označavanje postane obavezno.
Inače i u pojedinim domaćim trgovinama mogu se naći proizvodi sa ovim oznakama kao pomoć u izboru i balansiranju namirnica. Prilikom izračunavanja ukupnog skora proizvoda, odnosno slovne oznake koju proizvod dobija, sagledava se pozitivan uticaj koji u formuli imaju sadržaj proteina, vlakana, procenat voća i povrća, kao i negativan uticaj, koji na ukupan skor imaju sadržaj soli, zasićenih masnih kiselina, šećera i kalorija. Iako je danas među sedam zemalja koje podržavaju ovakvo obeležavanje proizvoda, Nemačka je, da podsetimo, pre nekoliko godina bila protiv toga da se širom Evrope uvede jedinstveno označavanje hrane u skladu s nutritivnim vrednostima (nutri skor). Ova zemlja, navodno, tada nije imala zakonski okvir u koji se uklapa etiketiranje hrane po bojama sa skalom od A, što je zdravije, do E, kao manje zdrav izbor namirnica.
Kako je ranije preneo nemački ”Euroaktiv”, grupe za zaštitu potrošača su se pobunile, pa čak i uputile kritike Ministarstvu poljoprivrede jer, navodno, sprečava uvođenje ovih izmena koje se već primenjuju u nekim evropskim zemljama. Međutim, resorno ministarstvo je objasnilo da bi u ovakve promene i izradu pravila na tržištu trebalo da budu uključeni potrošači, budući da svaki sistem označavanja namirnica ima i prednosti i mane. Jedan od predloga koji je ponuđen na nemačkom tržištu, ipak prema mišljenju potrošačkih organizacija, nije bio dovoljno pojednostavljen niti jasan kupcima koji bi ubuduće prema boji kojom je označen proizvod trebalo da kupuju namirnice.
Prema navodima nemačkog „Evroaktiva”, ministarka poljoprivrede je kritikovala „nutri skor” jer, navodno, u nekim slučajevima potrošačima može da pruži potpuno pogrešnu informaciju. Na primer, sveže isceđen sok od pomorandže bi, prema ovim pravilima, dobio crvenu etiketu, a poznati gazirani napitak zelenu, jer sadrži manje šećera. Neki nemački proizvođači se nisu složili s tim, pa su ipak počeli da na ovaj način obeležavaju svoje proizvode, ali su im sudovi u međuvremenu to zabranili.