Situacija na evropskim ulicama ne pokazuje znakove smirivanja: poljoprivrednici u više zemalja nastavljaju proteste zbog nezadovoljstva sporazumom između Evropske unije i Merkosura, uz poruku da bi trgovinski dogovor sa Brazilom, Argentinom i Urugvajem mogao da otvori prostor za povećan uvoz jeftinijih proizvoda i dodatno pritisne domaću proizvodnju, posebno male porodične farme. Nezadovoljstvo je najizraženije u sektorima stočarstva, govedarstva i živinarstva, gde su razlike u troškovima proizvodnje i tržišnim cenama najveće
U razgovoru za Euronews, novinarka Euronews Poljska Agata Todorov podseća da su poljski farmeri među prvima glasno reagovali još na evropske „zelene“ inicijative, organizujući blokade puteva i saobraćaja tokom 2024. i 2025. godine, a da se protestni talas potom dodatno pojačao u kontekstu uvoza žitarica. Danas se taj pritisak, kako navodi, prelio u širi evropski pokret protiv Merkosura. Ključni argument poljskih poljoprivrednika je da bi tržište moglo biti preplavljeno robom nastalom u sistemima proizvodnje sa nižim troškovima i, po njihovoj oceni, manje strogim pravilima kvaliteta i bezbednosti, dok u EU važe strogi standardi i kontrole.
Todorov ističe da farmeri strahuju da neće moći da izdrže konkurenciju takvih proizvoda, što bi moglo da dovede do zatvaranja gazdinstava i gubitka radnih mesta, posebno u ruralnim sredinama. Kao odgovor na ove zabrinutosti, Evropska komisija najavljuje mehanizme kontrole, uključujući mogućnost privremene obustave carinskih olakšica za osetljive proizvode, poput mesa i mleka, kao i kompenzacione mere – u javnosti se pominje paket podrške vredan 50 milijardi evra.
Poljska vlada, prema rečima Todorov, naglašava da neće podržati sporazum bez izmena: premijer Donald Tusk poručuje da se zahtevi poljskih proizvođača uvažavaju i da će Varšava koristiti diplomatske instrumente da sporazum izmeni ili odbaci.
U Francuskoj je, kako ocenjuje dopisnica Euronews iz Pariza Sofija Kačenkova, situacija posebno intenzivna jer se poljoprivreda u toj zemlji ne doživljava samo kao privredna grana, već i kao pitanje identiteta i političke stabilnosti. Protesti sa traktorima i simboličnim akcijama u blizini institucija u Parizu pokazuju duboko nepoverenje prema Merkosuru i zahtev da uvozni proizvodi poštuju iste norme kao proizvođači u EU.
Kačenkova ukazuje i na problem garancija: iako Evropska komisija tvrdi da zaštitne odredbe postoje, u javnim debatama se ističe da neke zemlje nemaju dovoljno čvrste mehanizme kontrole, pa farmeri strahuju od „nelojalne konkurencije“.
Sagovornica Euronews-a naglašava da Merkosur nije jedini uzrok krize, već „okidač“ u već teškoj situaciji: bolesti, klimatski rizici i rast troškova proizvodnje dodatno su smanjili otpornost sektora. Iako se efekat sporazuma na ukupnu ekonomiju procenjuje kao marginalno pozitivan (oko 0,1% BDP-a), poljoprivreda je koncentrisana u ruralnim oblastima pod pritiskom, pa i mali tržišni potresi deluju egzistencijalno.
