Evropski parlament odobrio je novi zakon o praćenju zdravlja zemljišta, prvi propis te vrste na nivou Evropske unije, koji ima za cilj zaštitu i obnovu evropskog zemljišta do 2050. godine. Nakon što ga formalno usvoji Savet EU, ovaj zakon obavezaće države članice da prate stanje i otpornost zemljišta, podrže poljoprivrednike u očuvanju plodnosti i razviju baze podataka neophodne za borbu protiv krize degradacije zemljišta u Evropi
Evropski parlament odobrio je prvi zakon Evropske unije o zaštiti i obnovi zemljišta, kojim se države članice obavezuju da do 2050. godine prate stanje i otpornost zemljišta, podrže poljoprivrednike u održivim praksama i razviju baze podataka o zdravlju zemljišta. Procene pokazuju da je čak 60 do 70 odsto zemljišta u Evropi nezdravo, što je alarm za čitav kontinent.
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin objašnjava za Euronews Srbija da ovaj zakon predstavlja deo Zelene agende i Zajedničke poljoprivredne politike EU, te da je sada prvi put pretočen u obavezujući pravni okvir.
„Kada se kaže da je 70 odsto zemljišta nezdravo, to znači da je ono zagađeno teškim metalima – olovom, kadmijumom, bakrom – ili hemikalijama iz pesticida i herbicida. Još ozbiljniji problem je kontaminirano zemljište, koje obuhvata oko 15 odsto svetskih površina, odnosno 240 miliona hektara“, kaže Galetin.
Prema njegovim rečima, obnova takvog zemljišta zavisi od vrste zagađenja i potrebnog vremena da se prirodno regeneriše. Upozorava i na loše domaće prakse koje dodatno pogoršavaju stanje, poput paljenja žetvenih ostataka i nedostatka stajnjaka zbog pada stočnog fonda. „Paljenjem uništavamo organsku materiju umesto da je vratimo zemljištu“, naglašava on.
Galetin ističe da se Srbija mora uskladiti sa evropskim merama, jer EU strogo kontroliše ostatke pesticida u izvoznim proizvodima. „Evropska unija je najdoslednija u primeni humane i zelene poljoprivrede – vodi računa o zdravlju zemljišta, smanjenju pesticida i odmoru parcela, jer 10 odsto zemljišta svake godine mora da miruje“, objašnjava on.
Ipak, dodaje da zelena agenda nailazi na otpor u siromašnijim zemljama, jer donosi dodatne troškove proizvođačima.
Govoreći o stanju u Srbiji, Galetin navodi da je između 8 i 12 odsto obradivih površina delimično kontaminirano, dok je 2 do 3 odsto visoko zagađeno, uglavnom u južnim i jugozapadnim delovima zemlje, gde su i posledice bombardovanja 1999. godine ostavile trag u vidu radioaktivnih elemenata.
„Srbija je ispod svetskog proseka po stepenu zagađenosti zemljišta, ali to ne znači da može da se opusti. Zemlja je ograničen resurs i osnova prehrambene sigurnosti nacije“, upozorava Galetin.
Na globalnom nivou, svega 12 odsto kopnene površine koristi se za poljoprivredu. „Ako i taj mali deo nastavimo da zagađujemo i iscrpljujemo, postavlja se pitanje – kakvu ćemo hranu u budućnosti jesti i da li će je biti dovoljno“, zaključuje Galetin.
